Evropska centralna banka ipak vidi opasnost od inflacije

Evropska centralna banka vidi rizik da bi inflacija u evrozoni mogla biti viša od očekivane, ne samo kratkoročno, već i srednjoročno. Međutim, ne odustaje od teze da je u pitanju samo privremena pojava. Ovo se može zaključiti na bazi svega što se može pročititati iz upravo objavljenog zapisnika sa sastanka ECB u julu.

Inflacija u zemljama evrozone bila je u proseku 2,2 odsto prošlog meseca, ali ECB ne odustaje od svojih projekcija da bi se naredne godine ona mogla vratiti na 1,5 odsto. Stručnjaci Evropske centralne banke smatraju da je postojeći rast cena posledica kratkoročnih efekata kao što su uska grla u isporuci, kao i ponovno uspostavljena veća potrošnja nakon dugog perioda zatvaranja. Tu je, kako smatraju, i efekat cena nafte koja je prošle godine imala izuzetno niske cene, tako da sada svako poskupljenje deluje izuzetno veliko.

Nove prognoze inflatornih kretanja Evropske centralne banke biće saopštene 9. septembra. I mada su mnogi ekonomisti procenjivali da će upravo tada ECB mogao objaviti potpuni prekid programa otkupa obveznica PEPP, koji je pokrenut u vreme izbijanja korona krize, to sve manje deluje verovatno kako se dan sastanka ECB bliži.

Program otkupa obveznica PEPP vredan je 1,85 biliona evra i za sada je ograničen na kraj marta 2022. godine. Zbog novih neizvesnosti vezanih za širenje delta soja virusa širom Evrope teško da će se od toga skoro odustati. Poznavaoci prilika u ECB, ipak, nagoveštavaju mogućnost promene postojećeg tempa kupovine obveznica.

Prema tvrdnjama glavnog ekonomiste ECB Filipa Lena (Philip Lane), vodeći princip pri donošenju odluke o sudbini programa PEPP biće održanje povoljnih uslova finansiranja. Ako se, kako kaže, to može postići sa manje otkupa, manje obveznica će se i kupiti.

„Ali, kako se pokaže da je važno da se kupovine pojačaju, to ćemo i učiniti“, kaže Len u razgovoru za Reuters, koji je na svom portalu objavila ECB.

U poređenju sa mnogim nacionalnim bankama, Evropska centralna banka i dalje veoma drži do svoje, vrlo labave monetarne politike. U mnogim velikim državama poput Ruske federacije, Meksika ili Brazila, centralne banke su podigle kamatne stope. To su učinile i neke države Evropske unije. Centralna banka Kanade smanjila je kupovinu obveznica još u aprilu ove godine.

Pretpostavlja se da je za opredeljenje ECB o budućim potezima veoma važno sve ono što se danas i tokom vikenda bude čulo od predstavnika američkog FED, na konferenciji Jackson Hole 2021, u istoimenom mestu u Kanzasu Sitiju. A već nekoliko predstavnika FED najavili su mogućnost prestanka kupovine obveznica. Očekuje se da plan i budućnost obveznica već danas saopšti predsednik FED Džerom Pauel (Jerome Powell). Neki posmatrači, kako iz Džekson Hola izveštavaju mediji, vide ovu konferenciju kao potencijalno ključni trenutak kada bi Pauel mogao dati nagoveštaj mogućeg smanjenja FED mesečnih kupovina obveznica koja je poduprla tržište u periodu kovid krize, a koje su vredne oko 120 milijardi dolara mesečno.

Inače, pre početka tradicionalnog skupa američkih Federalnih rezervi u Džekson Holu, investitori su pokazali suzdržanost. Glavni berzanski indeksi u SAD, ali i u Evropi uglavnom su, u četvrtak, bili stabilni.

Sastanci centralnih bankara u Džekson Holu često su znali da budu mesta istorijskih odluka. Tako je, na primer, baš na konferenciji u ovom malog gradiću Mario Dragi (Mario Draghi), tadašnji čelnik Evropske centralne banke, 2014. godine najavio skori početak masovne kupovine obveznica. Prošle godine je, na virtuelnom sastanku Džekson Hola šef američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) javnost upoznao sa novom strategijom centralne banke SAD.

Za razliku od prethodnih godina, konferenciji neće prisustvovati vodeći predstavnici Evropske centralne banke. Skup je ograničen na predstavnike Amerike.