Evropska komisija razmatra predloge zakona o stranim bankama

U Briselu se pripremaju za reviziju pravilnika koji dozvoljava stranim bankama da koriste blago regulisane filijale za poslovanje u Evropskoj uniji (EU). Ovaj potez Evropske komisije će verovatno dovesti do povećanja troškova u bankarskoj industriji.

Evropska komisija radi na predlozima zakona kojima bi ovlastila finansijske regulatore da zahtevaju od banaka da pretvore svoje filijale u Evropi u podružnice ukoliko je njihovo poslovanje previše rizično i veliko, kažu ljudi upoznati s planovima. Cilj ovih zakona je da suzbiju širenje neregulisanih banaka koje se pojavljuju po Evropi, prvenstveno zahvaljujući Bregzitu, jer su finansijske institucije iz Azije, SAD i drugih zemalja usmerile svoje poslovanje ka ovom jedinstvenom tržištu.

Iz Evropske centralne banke (ECB), koja je najveći nadzorni organ za banke u Evropi od 2014, izrazili su bojazan da bi sistem filijala mogao da dozvoli stranim bankama da nastave da izbegavaju nadzor ECB tako što će većinu svojih poslova obavljati u bloku zajedno sa blago regulisanim filijalama, prenosi Financial Times.

Ipak, predlozi zakona bi mogli koštati industriju milijarde evra, jer zahtevi kapitala i likvidnosti za filijale su uglavnom značajno niži od onih koji se nameću u podružnicama, koje tipično moraju da ispune iste zahteve kao standardizovane banke

Evropski zvaničnici veruju da bi promene EU pravilnika za strane banke isti učinile bližim onome koji je već uspostavljen u SAD i Velikoj Britaniji. Međutim, bankari i lobisti upozoravaju da predloženi pravilnik može banke odvratiti od određenih aktivnosti i izazvati negativnu povratnu reakciju u zemljama koje dozvoljavaju velikim evropskim bankama da koriste filijale.

U svom govoru prošlog meseca, član odbora za nadzorne aktivnosti ECB Eduard Fernandez-Boljo (Edouard Fernandez-Bollo) rekao je da je “posebno važno” iskoristiti ovu priliku za harmonizaciju banaka u regiji. Filijale neevropskih banaka u EU imale su na kraju 2020. godine 510 milijardi evra u svom fondu, što je 120 milijardi evra više u odnosu na 2019. godinu.

Detalji u vezi sa novim predlozima zakona koje je revidirala evropska komesarka za finansije Merid Mekginis (Mairead McGuinness) za komisiju su još uvek predmet razmatranja. Oni su deo novog paketa evropskih zakona o bankama, koji su uglavnom skoncentrisani na kreiranje legalne baze za Bazel III globalne standarde o kapitalu.

Komisija će nacrt zakona objaviti 27. oktobra, nakon čega će on biti zaključen pred Evropskim parlamentom i savetom. Očekuje se da će se pravilnik odnositi na EU filijale koje imaju fondove od najmanje 30 milijardi evra. Ipak, komisija još uvek razmatra donju granicu, pa se ona lako može promeniti. Finansijski supervizori treba da provere situaciju u filijalama neevropskih banaka, te da odluče ima li smisla pretvarati ih u podružnice ili ne.

Predlozi zakona odnose se i na pospešivanje saradnje između supervizora banaka i manjih filijala, veći nadzor i minimalno usklađivanje zahteva kapitala i likvidnosti za filijale koje pripadaju neevropskim bankama.

Direktor jedne od banaka izjavio je da bi morao biti spreman za uspostavljanje drugačijeg vida poslovanja, uzimajući u obzir mogućnost da bi filijale njegove banke mogle biti pretvorene u podružnice, iako je mogućnost za to mala.

Iz Asocijacije finansijskih tržišta u Evropi izjavili su da pretvaranje u filijala u podružnice ne bi bilo primereno bez potpunog uvida u to da li bi ovo oštetilo korisnike ili doprinelo globalnoj stabilnosti.

Komisija je rekla da će predlozi biti u skladu sa internacionalnim Bazel III standardima, ali da će biti napravljene izmene koje pokazuju specifičnosti EU ekonomije i bankarskog sektora. Komesarka Mekginis je prošlog meseca izjavila da je ukupni paket zakona usmeren ka rešavanju preostalih propusta u bankarskom pravilniku bez značajnih promena u zahtevima vezanim za ukupni kapital.