Evropski sud: Politika EU prema vinogradarstvu kao loše vino

Politika Evropske unije prema vinogradarstvu ima „ukus plute“ – kao loše vino, i „neizvestan uticaj“ na konkurentnost onih koji se time bave i veoma je nedovoljna u odnosu na ekološke zahteve, ocenio je Evropski sud.

Sa 2,2 miliona vinograda, EU daje 59 odsto svetske proizvodnje vina. U okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU je od 2014. i 2023. godine plaćala po 500 miliona evra godišnje svojim vinogradarima da bi im omogućila „restrukturiranje vinograda i jačanje konkurentnosti“, prenosi Beta.

Rezultati su bili neubedljivi, procenili su stručnjaci Suda posle revizije u Francuskoj, Italiji, Španiji, Češkoj i Grčkoj.

Projekti su finansirani „bez obzira na sadržaj ili ambicije, bez uzimanja u obzir kriterijuma za jačanje konkurentnosti“ što je sve dovelo do finansiranja „nestrukturnih promena, ili čak uobičajene zamene ostarele loze“ što inače nije prihvatljivo u konkurisanju za tu vrstu finansijske podrške.

Pored toga, od 2016. godine, vinogradari mogu da traže dozvolu za sađenje dodatne loze da bi povećali proizvodnu površinu maksimalno za jedan odsto godišnje, ali uz izbegavanje povećanja ponude. Taj regulatorni okvir bio je donet „bez analize za proveru da li bi bio relevantan“ i bez kriterijumima konkurentnosti.

Iznad svega, Sud sa sedištem u Luksemburgu kritikuje izostanak ekoloških ambicija u politici  Brisela za „restrukturiranje“ vinogradarstva.

„Vino može biti crveno, belo ili roze, ali njegov način proizvodnje je retko ‘zelen’ (…) U praksi, evropska pomoć nije išla za projekte koji bi omogućili smanjenje uticaja vinogradarstva na klimu i životnu sredinu“ i, što je još gore, „može proizvesti suprotan efekat favorizovanjem sorti grožđa koje troše više vode“, upozorio je Sud.

Tako godišnje povećanje vinogradarskih površina od „jedan odsto maksimuma“, mera produžena na dodatnih 15 godina, do 2045. godine, nikada nije vrednovano sa ekološke tačke gledišta, kaže Sud.

Novi program CAP-a  koji se primenjuje od januara, još ne postavlja nijedan ekološki kriterijum za finansiranje „restrukturiranja“ vinogradarstva, a od država EU se traži da „samo pet odsto novca dodeljenih sektoru vina namene za prilagođavanje vinogradarstva klimatskim promenama što je iznenađujuće malo“, upozorava se u izveštaju.

Evropska komisija je odgovorila Sudu da se „neadekvatnosti koje je Sud primetio, tiču primene na nivou država članica od 2014. do 2022, ali je pravni okvir CAP-a sada veoma različit u pogledu ciljeva kojima se teži – uglavnom zaštite životne sredine i modaliteta primene“, s povećanom fleksibilnošću datom državama, „posebno da reaguju na tržišne neravnoteže“.