Evrozona zaokupljena energetskom krizom, ali dugovi rastu

Tvrdnja gradonačelnika Antverpena Barta De Vevera (Bart De Wever) da je Belgija bankrotirala i da je postala „nova Grčka“ nije našla mesto u velikim evropskim i svetskim medijima. Njegovu izjavu preneo je Le Soir, najugledniji belgijski dnevni list, koji izlazi na francuskom jeziku. Tvrdnja je bila povod da se oglase tamošnji analitičari i da iznesu podatke, a Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta rekao je za Biznis.rs da je ipak reč o preterivanju.

„Prema zvaničnim dostupnim podacima Belgija nije u kritičnoj situaciji. Oni već desetak godina imaju dug koji se kreće oko 100 odsto BDP-a. Belgijski dug je zapravo smanjen u odnosu na 2020. godinu kada je iznosio više od 112 odsto. Desetak zemalja EU nalazi se u sličnoj situaciji. Rizik za zemlje EU predstavlja rast kamatnih stopa što poskupljuje zaduživanje“, naveo je Nikolić.

On je ocenio da su evropske zemlje trenutno fokusirane na suočavanje sa energetskim udarom, a da će se dugovima verovatno baviti kasnije.

De Vever je u belgijskoj javnosti poznat kao političar koji se zalaže za nezavisnost Flandrije, što ga svrstava u red separatističkih nacionalnih flamanskih lidera. Iako je sa svojom Novom flamanskom alijansom, čiji je lider, učestvovao u vladi, retko je propuštao priliku da istakne da je Belgija „propala država“ i da nema budućnost. S druge strane, De Vever je proevropski konzervativac.

Belgijska javnost je naviknuta na De Veverove bombastične izjave, pa je malo ko bio iznenađen njegovom tvrdnjom da je zemlja postala „nova Grčka“. Analitičari su njegovoj izjavi suprotstavili statističke podatke koji pokazuju da je Belgija sa dugom koji iznosi 108 odsto BDP-a ipak bliža Španiji i Portugalu, čiji su dugovi 127, odnosno 117,7 odsto BDP-a, nego Grčkoj, čiji je dug nešto manji od 190 odsto BDP-a. Reč je o zvaničnim podacima Eurostata za prvi kvartal tekuće godine.

Izvor: Eurostat

S druge strane, Belgija je daleko zaduženija od susedne Holandija, čiji je dug 56 odsto BDP-a, a to je zemlja sa kojom se Belgija najčešće poredi, iako je po broju stanovnika sličnija Grčkoj. Istovremeno, analitičari ističu da je prema visini javnog deficita Belgija sličnija Grčkoj. Javni deficit u Belgiji dostigao je pet odsto, dok je u Grčkoj 7,5 odsto, a prognoze pokazuju da će se belgijski javni deficit dodatno pogoršati, jer je strukturne prirode.

Javni ili budžetski deficit označava negativan neto saldo novca u kasi vlade u određenom periodu, obično u jednoj godini, dok javnu dug predstavlja ukupan iznos novca koji država duguje kreditorima. Belgijski državni dug premašio je 500 milijardi evra u 2020. godini, a prošle godine dostigao je 653 milijarde evra. Prema proceni britansko-američke konsultantske kuće Janus Henderson, belgijski javni dug dostići će u tekućoj godini 689 milijardi evra, što je rast od 30 odsto u odnosu na 2019. godinu. Podsetimo, Grčka duguje nešto više od 380 milijardi evra.

Kada je reč o dugovanju po glavi stanovnika, belgijski državljanin duguje u proseku nešto više od 56.000 evra, što Belgijance čini najzaduženijim u EU prema ovom kriterijumu. Italija, čiji javni dug dostiže 152,6 odsto BDP-a, ima zaduženost po glavi stanovnika oko 50.500 evra. Francuska je zadužena sa 114,4 odsto BDP-a, što je za oko tri odsto manji procenat nego prethodne godine.

Prema podacima Eurostata, na kraju prvog kvartala tekuće godine, prosečna vrednost javnog duga prema BDP-u iznosila je 95,6 odsto, dok je na kraju četvrtog kvartala prošle godine bila 95,7 odsto. Bez obzira na stagnaciju javnog duga u evrozoni, on i dalje uveliko premašuje 60 odsto BDP-a, koliko iznosi proklamovani limit za zemlje evrozone. Javni deficit u zemljama evrozone limitiran je na tri odsto. Oba kriterijuma trenutno ispunjava mali broj zemalja monetarne unije.

MMF pozvao je početkom septembra EU da rekonstruiše fiskalni okvir usled visokog duga i rastućih kamatnih stopa, navodeći da su reforme ključne za izbegavanje dužničke krize koja bi „mogla da ugrozi i samu EU“, preneo je Bloomberg. MMF predlaže zemljama EU da zadrže nivoe limita za javni dug i javni deficit, ali da postave limite godišnje potrošnje i da uravnoteže budžete.