od 18 do 25 godine velika prekretnica

Finansijske i poslovne odluke po životnim periodima

Vesti

27.9.2022 15:36 Autor: Miljan Paunović 1

Finansijske i poslovne odluke po životnim periodima Finansijske i poslovne odluke po životnim periodima
U raznim periodima života čovek sazreva umno, psihički, fizički, ali i ekonomski, te po fazama i situacijama u kojima se nalazi donosi odluke koje... Finansijske i poslovne odluke po životnim periodima

U raznim periodima života čovek sazreva umno, psihički, fizički, ali i ekonomski, te po fazama i situacijama u kojima se nalazi donosi odluke koje se tiču karijere, finansija, nekretnina, i primoran je da donosi velike odluke.

Generalno uputstvo za upotrebu ne postoji, svako individualno donosi odluke, i one mogu biti prave, ali neretko su i pogrešne.

Ekonomski novinar Nik Grin (Nick Green), uradio je vodič na osnovu koga možemo u raznim životnim fazama planirati kako da usmerimo svoju karijeru i finansije.

Za period od 18 do 25 godine Grin kaže da ovaj deo životnog puta može biti najteži, te je preporučljivo spremiti se na preokrete.

Za mnoge studente počinje faza života kad odlaze od kuće, a to na zapadu znači priprema za samostalnost, ali i kod nas je slična priča. Samim tim, potrebno je biti spreman na razna „žrtvovanja“ u smislu rukovanja novcem, jer samostalni život zahteva plaćanje stanarine ili studentskog doma, ishranu, i druge troškove poput odeće, obuće, knjiga za studije, raznih taksi za ispite… Ukoliko dobijete studentski kredit, može biti olakšan deo troškova, ali ako ne ispunite uslove da vam se kredit otpiše (na osnovu dobrog proseka tokom studija i završetka u roku), kasnije taj kredit mora da se vrati.

Foto: Freepik.com

Nakon diplomiranja (ukoliko fakultet završite na vreme) dolaze novi izazovi. Potraga za poslom, na koji može da se prilično čeka ukoliko želite da radite baš u struci. Grin kaže da je veoma važno pronaći posao za koji će vam biti uplaćeni doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje, a da osoba tek kasnije shvati zbog čega je to tako važno. Takođe, štednja za budućnost je preporučljiva, ona je u dobro razvijenim ekonomskim zemljama nešto što se podrazumeva, dok kod nas uzima maha poslednjih pet, šest godina.

Sve zavisi od visine plate i troškova, ipak u navedenom životnom periodu treba razmišljati i tome.

Period od 26 do 35 godine može biti karakterističan po tome što se veći akcenat stavlja na razvoj karijere, ali i osnivanje porodice.

Grin navodi da ovaj period vreme za penjanje na lestvici karijere i maksimizovanja svog potencijala, kasnije vas porodične obaveze mogu usporiti. On kaže da treba biti proaktivan, zatim da je potrebno iskoristiti sve prilike za obuke, seminare, usavršavanja, i postaviti svoje dugoročne ciljeve u karijeri. Takođe, u ovom periodu često se promišlja o kupovini nekretnine, te je veoma važno konsultovati se sa stručnim licima o visini kredita, hipoteke, o celokupnom procesu kupovine.

Uvek pokušajte da obezbedite da deo vašeg prihoda ide u štednju (za hitne slučajeve) i investicije (za dugoročne ciljeve), posebno ako ste isplanirali proširenje porodice.

Nova faza života prema analizi britanskog novinara sledi od 36 do 45 godine. Tada se veći akcenat stavlja na uštedu, posebno ukoliko imate dece, ali i na trenutke koje treba da posvetite sebi u smislu izdvajanja vremena za uživanje.

Foto: Pixabay

U Srbiji je ovaj momenat dobar i za poslovne promene, s obzirom na stečeno iskustvo. Britanci veći akcenat stavljaju na rukovođenje finansijama u vezi sa menjanjem nekretnine – manje za veću, dok kod nas to i nije neka ustaljena praksa. Uglavnom kupljena nekretnina ostaje u nasledstvo sledećoj generaciji.
Nema potrebe za krizom. Srednji život je često vreme za razmišljanje, vreme za ponovno otkrivanje sebe ili za istraživanje više životnih mogućnosti.

Veoma je zanimljiv period od 46 do 55 godine. Naime, tada bi trebalo malo „smanjiti brzinu za jedan stepen prenosa“ i saslušati svoju decu, ukoliko ih imate, šta žele, te na taj način rukovoditi finansijama. U ovim godinama moguće je započeti i svoj posao, otisnuti se u preduzetničke vode, a resursi i samopouzdanje bi trebalo da su tu za takav poduhvat.

U ovom periodu Grin navodi da je moguća i „pauza u karijeri“ te posvećenost kreativnim projektima ili humanitarnom radu, ali i putovanjima. Ipak, za naše područje ovaj način upravljanja karijerom je rezervisan za veoma mali broj ljudi.

„Ukoliko imate starije roditelje, možda ćete otkriti da se oni sve više oslanjaju na vas za pomoć i podršku. Možda je došlo vreme da organizujete brigu o njima ili da date punomoćje kako biste mogli da upravljate njihovim poslovima ako to postane neophodno. Možda će im takođe biti potrebna pomoć u planiranju imanja, a vi bi trebalo da se upoznate sa tim šta da radite u slučaju njihove smrti“, ističe britanski novinar.

Nakon ovog perioda dolaze godine kada je potrebno spremiti se na nekoliko ključnih momenata. Naime, između 56 i 65 godine ukoliko ste štedeli u nekom fondu, možete već tražiti ispletu, ali preporuka je da se konsultujete sa svojim finansijskim savetnikom. Grin navodi da bi bilo dobro da vašoj deci pomognete da reše stambeno pitanje.

Foto: Freepik.com

„Pod pretpostavkom da ćete se penzionisati oko 65. godine ili kasnije, vreme je da počnete da proverite kolika će vam biti visina penzije. Ovaj period je poslednja dobra prilika da proverite prihod od penzije i vidite da li će to biti dovoljno“, ističe Grin i dodaje da bez obzira što možda zvuči nepristojno i strašno, izrada testamenta je svakako poželjna u ovoj fazi života.

Dolazimo do 66 plus. Ovo je pravo vreme da počnete da dobijate penziju. Ovaj segment života se poprilično kod nas razlikuje od onog na zapadu, gde u penziju možete otići postepeno, skraćujući radno vreme. Takođe, plodovi rada trebalo bi da vam omoguće više putovanja, druženja, jer tu je slobodno vreme koje nakon radnog veka treba maksimalno iskoristiti.

Tagovi
SAVETNIK
  • Milorad Topalovic

    16.7.2024 #1 Author

    Veoma zanimljiv tekst. Većina nas svakom od ovih doba ima težnje koje su usklađene sa sistemom, opštom situacijom, tipovima ličnosti… Obrasci ponašanja ovde navedeni pojavljuju se manje ili više u svakoj naciji od početka industrijalizacije, ali bilo bi zanimljivo u tom smislu napraviti poređenje sa bivšom Jugoslavijom.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.