Fiskalni savet: Državni prihodi i rashodi u 2020. godini veći nego što pokazuju izveštaji

Nova informacija koju nam u užem budžetskom smislu donosi Zakon o završnom računu za 2020. godinu jeste ta da su i u 2020. godini ukupni prihodi i rashodi Republike Srbije zapravo bili veći nego što je bilo iskazano u redovnim izveštajima Ministarstva finansija za po oko 43 milijarde dinara, naveo je Fiskalni savet u oceni Završnog računa.

„Važna informacija iz Završnog računa za 2020. godinu je da su indirektni korisnici ostvarili prihode od preko 43 milijardi dinara iz vanbudžetskih izvora, tačnije od prodaje dobara i usluga i transfera drugih nivoa vlasti. Najveći deo ovih prihoda realizuje se u sektoru obrazovanja (osnovne i srednje škole, fakulteti, studentski i učenički standard), a mali iznos uočavamo na razdelu nekoliko specifičnih tela. Ti prihodi, zajedno sa rashodima finansiranim iz ovih izvora, nisu obuhvaćeni u mesečnim izveštajima o realizaciji budžeta koje tokom godine objavljuje Ministarstvo finansija“, navodi se u oceni.

Iznosi se, navodi Savet, saznaju tek kad stigne završni račun, dakle najmanje godinu dana nakon što je konkretna fiskalna godina okončana. Postoji potreba, kako se ističe, da se makar i sa određenim kašnjenjem redovne evidencije o realizaciji budžeta upotpune za deo pomenutih vanbudžetskih prihoda (i njima finansiranih rashoda) – na primer, da se uvede kvartalno izveštavanje o vrednosti ovih transakcija.

Predlog Završnog računa pokazuje i da je u toj godini ostvaren negativni fiskalni rezultat od 458 milijardi dinara, odnosno 8,3 odsto BDP-a.

Kada je reč o prihodnoj strani budžeta, Završni račun donosi detaljnu podelu primljenih donacija, dok je veći broj novih saznanja vezan za rashodnu stranu budžeta.

Tako se, na primer, u Završnom računu može pronaći podela rashoda za robu i usluge na nabavku energetskih, komunalnih i drugih specifičnih usluga poput zaštite životne sredine i slično, dok se u okviru javnih investicija može naći podela na kupovinu i izgradnju zgrada, kapitalno održavanje objekata i drugo.

Prihodi i rashodi indirektnih korisnika koji nisu uključeni u redovno izvršenje su i dalje veliki i premašuju 43 milijarde dinara (0,8 odsto BDP-a).

Takva praksa bi, kako je navedeno, naterala indirektne korisnike da racionalnije raspolažu javnim (užim budžetskim) sredstvima, to jest da za finansiranje tekuće potrošnje prvo iscrpe sopstvene izvore pa tek onda budžetske.

Završni račun nam je otkrio i da je kroz tekuću budžetsku rezervu tokom 2020. godine potrošeno 14 milijardi dinara više nego što je objavljeno u Službenom glasniku.

Konkretno, čak 41 korišćenje budžetske rezerve ukupne vrednosti 14 milijardi dinara svrstano je u kategoriju poverljivih dokumenata, usled čega rešenje o upotrebi nije prikazivano u realnom vremenu.

Takođe, dodaje se i da postoje i neke važne oblasti koje Završni račun nije dovoljno rasvetlio, što otvara prostor za dodatno suštinsko unapređenje ovog dokumenta.