Glavne zamerke se i ove godine odnose na netransparentnost

Fiskalni savet: Deficit u 2022. godini može da bude manji od planiranog

AnalizaBankeInvesticijeNovacSrbijaU fokusuVesti

22.11.2021 16:10 Autor: Stefan Petrović 0

Fiskalni savet: Deficit u 2022. godini može da bude manji od planiranog Fiskalni savet: Deficit u 2022. godini može da bude manji od planiranog
Prema oceni Fiskalnog saveta, predloženi budžet za 2022. godinu je planiran oprezno, a najvažniji fiskalni elementi definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro,... Fiskalni savet: Deficit u 2022. godini može da bude manji od planiranog

Prema oceni Fiskalnog saveta, predloženi budžet za 2022. godinu je planiran oprezno, a najvažniji fiskalni elementi definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro, što znači da bi fiskalna kretanja u sledećoj godini mogla da budu čak i bolja od predviđenih, koja podrazumevaju nastavak postepenog smanjivanja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine.

Predviđeni fiskalni deficit u 2022. godini iznosi približno 1,7 milijardi evra, odnosno tri odsto BDP-a, što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini koji je iznosio 3,8 milijardi evra, ali i od planiranog deficita u 2021. godini, koji iznosi 2,6 milijardi evra. Ipak, uprkos ovom umanjenju, Savet upozorava da je deficit za sledeću godinu još uvek previsok i nije dugoročno održiv, zbog čega će morati da se smanjuje u narednim godinama.

Ipak, prema mišljenju Saveta, čak i sada ima prostora za smanjenje deficita u narednoj godini, jer je izgledno da bi javni prihodi mogli biti primetno veći od planiranih, dok rashodi mogu da budu manji od planiranih jer su preširoko budžetirani.

„Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini. Preporuka Fiskalnog saveta je da se ova potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra umesto da se tokom godine uvode novi, trenutno neplanirani rashodi u budžet“, predlaže Savet.

Kada je reč o penzijama i platama u narednoj godini, Fiskalni savet ističe da su ostale pod kontrolom. Povećanje penzija od 5,5 odsto definisano je objektivnom švajcarskom formulom što je ekonomski načelno u redu, dok je predviđeni rast plata u javnom sektoru koji u proseku iznosi 7,3 odsto u skladu sa očekivanim privrednim rastom i stoga je održiv sa budžetskog stanovišta, ali je i dalje, ocenjuje Savet, rezultat diskrecionih odluka Vlade, a ne sistemskog okvira za zarade u javnom sektoru.

Zgrada Vlade Republike Srbije
Foto: Shutterstock

Ipak, zbog trenda smanjenja broja penzionera, Fiskalni savet očekuje da će rashodi za penzije biti manji za oko 80 miliona evra.

Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržana su na dobrom, veoma visokom nivou, iako nisu sva vidljiva, jer se određeni deo vrši preko javnih preduzeća, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, indirektnih budžetskih korisnika ili ih izvršava lokalna samouprava. 

„Javne investicije bez odbrane i policije u 2022. godini biće na nivou od oko 6,3 odsto BDP-a koji je identičan onom iz 2021. godine i ocenjujemo da je primeren za Srbiju“, navodi se.

Prema proceni Fiskalnog saveta, Srbijagas bi sledeće godine mogao da zabeleži gubitke od oko 100 miliona evra zbog rasta nabavne cene gasa, što bi moglo da zahteva vanredne fiskalne intervencije koje, primećuje se u oceni, nisu pomenute u Zakonu o budžetu za 2022. godinu. A ipak, te intervencije bile bi neophodne budući da je najavljeno da cena gasa za domaćinstva neće rasti, što znači da Srbijagas preko ovog osnova neće moći da dobije dodatan novac koji bi mu smanjio gubitke. Fiskalni savet u oceni takođe pita ko su „garantovani snabdevači“ za koje takođe neće biti promenjena cena gasa. 

JP SRBIJAGAS NOVI SAD

Bulevar oslobođenja 69, 21000 Novi Sad, Srbija

Poslovni prihodi (EUR):
778.591.531,57 (2020)
Broj zaposlenih:
934 (2020)

Takođe, mogući fiskalni rizik mogla bi izazvati i Air Serbia koja je u 2020. i 2021. godini dobijala budžetska sredstva. Međutim, prema oceni Saveta, budžetska linija preko koje se isplaćuju sredstva za ovu kompaniju nije transparentna, pa nije poznato da li ovo preduzeće predstavlja fiskalni rizik ili je Vlada budžetom već planirala neke izdatke za Air Srbiju i u 2022. godini.

„Procenjujemo da bi pomenuti fiskalni rizici mogli vanredno da opterete budžet u 2022. godini u ukupnom iznosu od oko 200 miliona evra. Ovo jesu velika sredstva, ali ipak ne bi trebalo da značajnije utiču na glavne fiskalne trendove u 2022. godini“, navodi se.

Među kritikama koje Fiskalni savet upućuje na račun budžeta izdvajaju se netransparentnost koja se, pre svega, odnosi na rashode Kancelarije za javna ulaganja, pojedine delove subvencija, neto budžetske pozajmice i na bezbednosni sektor.

Air SERBIA a.d. Beograd

JURIJA GAGARINA 12, 11000 Beograd-Novi Beograd, Srbija

Poslovni prihodi (EUR):
149.548.112,69 (2020)
Broj zaposlenih:
1.411 (2020)

„Ostao je sporan i pomenuti ad-hok princip određivanja ukupnog povećanja zarada u opštoj državi uz različita povećanja po pojedinačnim sektorima – a uz to, budžetom se ignoriše problem manjka zaposlenih u pojedinim delovima opšte države. Deo socijalne politike i dalje se vodi preko ekonomski neefikasnih i neselektivnih davanja svim penzionerima (planirana podela po 20.000 dinara), ne uzimajući u obzir njihovo materijalno stanje, niti to da je finansijska pomoć možda potrebnija nekim drugim socijalno ugroženijim grupama“, ocenjuje Savet.

U oceni se predviđa i da će prosečan rast cena u 2022. godini iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će biti 3,7 odsto. Veća inflacija od očekivane imaće uticaj na povećanje javnih prihoda u odnosu na plan, dok na javne rashode ne bi trebalo da ima znatan uticaj.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su u 2022. godini verovatne uštede na budžetskim izdvajanjima za penzije, subvencije, nabavku robe i usluga i transfere Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) u ukupnom iznosu od skoro 400 miliona evra (oko 0,7 odsto BDP-a).

Budući da su izdvajanja za javne investicije višestruko povećana u odnosu na 2017. godinu, a završeni su i neki od nespornih investicionih prioriteta, Savet ističe da dobra selekcija projekata postaje jedno od ključnih pitanja javnih finansija.

„Кao ilustracija ovog problema može poslužiti podatak da su budžetom za 2022. relativno velika sredstva opredeljena za izgradnju Nacionalnog stadiona, a da nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost. U isto vreme, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje u 2022. umanjene su u odnosu na 2021. godinu, dok su ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja tek minimalno povećana. Ne postoji nijedan javno dostupan dokument koji bi pokazao zašto je u javnom interesu to da se u 2022. gradi Nacionalni stadion, umesto da se više ulaže u važne oblasti koje su bile duži niz godina zapostavljene“, naglašava se u oceni.

Ipak, Savet navodi da je predloženi budžet najverovatnije privremeni, pošto Srbiju sledeće godine očekuju izbori, nakon kojih se usvaja rebalans budžeta. 

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...