Fondovi za šest meseci povukli 83 milijarde dolara iz evropskog tržišta kapitala

Rat, neizvesna zima ispunjena “racionalizacijom energije”, nadolazeća recesija i novo pooštravanje monetarne politike ECB samo gomilaju izazove pred Evropskom unijom.

Investitori su svakako zabrinuti – menadžeri imovine izvukli su 3,4 milijarde dolara iz evropskih berzanskih fondova u sedmici do 7. septembra, čime su ukupni odlivi u proteklih šest meseci dostigli 83 milijarde dolara, piše Deutsche Bank AG pozivajući se na podatke EPFR Global.

Među onima koji beže su BlackRock i najveći menadžer imovine u regionu Amundi. U isto vreme, analitičari Bank of America i JPMorgan Chase & Co smanjili su prognoze na kraju godine za indekse na evropskim berzama Stoxx 600 i Euro Stoxx 50, prenosi Bloomberg.

Nevolje u Evropi posebno su postale akutne poslednjih meseci, jer recesija preti, baš kada centralna banka EU kreće u agresivnu kampanju da ukroti inflaciju. Rusko zaoštravanje isporuke gasa Zapadu pogoršava energetsku krizu koja bi mogla dovesti do racionalizacije ove zime.

To već primorava vlade koje pate od deficita energenata – među kojima pojedine već imaju odnos duga prema BDP-u od oko 150 odsto – da kopaju dublje u kasu za stotine milijardi da plate predložena ograničenja cena. Za to vreme, zajednička valuta pada na najniže vrednosti u odnosu na dolar u poslednje dve decenije.

“Očekivali smo recesiju u Evropi mesecima s obzirom na energetsku krizu, ali ne mislimo da su akcije to u potpunosti procenile“, rekao je Vei Li (Wei Li), glavni globalni strateg za investicije BlackRocka sa sedištem u Londonu.

Zaista, vodeći evropski berzanski indeks je u padu samo 14 odsto u 2022. godini, nadmašujući američku referentnu vrednost i MSCI svetski indeks, jer ubira prednosti slabe valute koja izvoz čini konkurentnijim i otpornije sezone zarada u drugom kvartalu.

Ipak, dok se kontinent suočava sa onim što je Finska opisala kao “trenutak u energetskoj industriji ekvivalentan slomu banke Lehman Brothers“, sve su glasnija upozorenja da će potpuno zavrtanje ruskog gasa gurnuti region u recesiju. Prognoze među ekonomistima za recesiju u zoni evra u narednoj godini su se povećavale svakog meseca od januara, do 60 odsto u avgustu.

Primera radi, stratezi Citigroup očekuju niz sniženja kreditnih rejtinga u narednih nekoliko meseci, dok njihove kolege iz Morgan Stanleya upozoravaju da će se profitne marže suočiti sa najvećim padom u više od jedne decenije.

„Predstojeće usporavanje privrede će nesrazmerno pogoditi evropske akcije, čak i kada visoka inflacija bude smanjila potencijalne prinose na obveznice“, kaže strateg Bank of America Mila Savova (Milla Savova), čiji je tim u avgustu dodatno snizio jednu od najpesimističnijih prognoza za indeks Stoxx 600.

Nemačka, sa svojom velikom izloženošću nestašicama gasa i cikličnim industrijama, postala je omiljena meta za trgovce takozvanim kratkim pozicijama (short selling), koje se graniče sa spekulativnim radnjama. Investitori su stalno gomilali kratke pozicije na nemačkim obveznicama dok se prinosi kreću blizu najvišeg nivoa u poslednjih deset godina.

Evropska centralna banka je u četvrtak podigla kamatne stope za istorijskih 75 baznih poena i obećala „nekoliko“ daljih povećanja za zonu evra od 19 zemalja.

Sve u svemu, situacija sa finansijskim sredstvima u Evropi izgleda mračnije nego u drugim delovima sveta. Menadžeri imovine su ove godine dodali 166 milijardi dolara globalnim berzanskim fondovima, navodi Deutsche bank, dok je evropski saldo u minusu.

Poslednji put kada je novac istekao iz Evrope sličnom brzinom bilo je tokom šest meseci do juna 2019. godine, kada su investitori povukli 80 milijardi dolara iz evropskih akcija, ali sa tom razlikom da se istovremeno skoro 200 milijardi dolara takođe povlačilo iz berzanskog trgovanja širom sveta.

Evropska tržišta su čak izgubila poverenje nekih od svojih najupornijih sledbenika. Francuski fond Amundi, koji upravlja imovinom od oko dva biliona evra, poslednji je u nizu koji je saopštio da je vreme da se smanji izloženost kapitalu i odabere defanzivnija strategija, posebno kada su u pitanju evropske hartije od vrednosti.

„Postoje opcije koje favorizuju SAD u odnosu na Evropu“, rekao je zamenik direktora za informacione tehnologije Amundija Mateo Đermano (Matteo Germano). „Evropa je više izložena stagflatornom šoku koji je pogoršan geopolitičkim tenzijama i oslanjanjem regiona na uvoz ruske energije“, preneo je njegove reči Bloomberg.