Franšizing u Srbiji, dokazan poslovni model za iskusne „igrače“, ali i početnike

Pre nekoliko dana objavljeno je da turski modni brend LOFT planira da širi svoje poslovanje na evropskom kontinentu. Između ostalog je navedeno da proizvođač, koji je na izuzetno konkurentnom turskom tržištu tekstila zauzeo jednu od vodećih pozicija u domenu džinsa, traži potencijalne partnere za upravljanje njihovom franšizom u Srbiji. LOFT ima sopstvenih pedesetak prodavnica u Turskoj, ali se njegovi proizvodi prodaju na više od 1.000 lokacija širom zemlje.

To ne bi bio prvi predstavnik tekstilne industrije iz sveta koji je na ovaj način ušao u našu zemlju. Naprotiv, samo letimičnim pregledom spiska stranih modnih brendova koji prodaju svoju robu u Srbiji, stiče se zaključak da je franšizno poslovanje dominantan oblik njihovog nastupa na srpskom tržištu.

Daleko od toga da tekstilci jedini biraju ovakav vid poslovnih partnerstava.

Prema analizi tržišta franšiza u Srbiji poljske konsultantske grupacije za franšizing Profit system, na kraju 2020. godine po broju aktivnih franšiznih sistema dominirale su strane franšize – od ukupno 255 franšiznih sistema koji su aktivno poslovali, njih 163 je poreklom iz inostranstva. Franšizni sistemi dolaze iz ukupno 39 različitih zemalja, a najviše ih je iz Sjedinjenih Američkih Država (35). Prethodno istraživanje pokazalo je da su na kraju 2018. godine u Srbiji poslovala 123 strana franšizna sistema, te je time u dvogodišnjem periodu između dva istraživanja broj stranih franšiznih kompanija porastao za 32,5 odsto. Većina franšiza posluje u domenu pružanja usluga, a zatim u trgovini.

Jasno postavljeni ciljevi preduslov dobre saradnje

Jedan od prvih zadataka budućih primalaca LOFT franšize biće pronalaženje odgovarajućeg prostora za radnje, a preporučuju se lokali od 250 kvadratnih metara, preneo je portal Franchising.rs. Kako piše u oglasu, za opremanje i renoviranje radnje po standardima ove franšize primalac bi trebalo da uloži između 60.000 i 70.000 evra. Taj iznos pokriva troškove nabavke nameštaja, rasvete i dizajna enterijera, dok konačni iznos ulaganja zavisi ipak od veličine prostora i oblika saradnje. U početnu investiciju takođe treba uključiti troškove povezane s nabavkom robe – iznos za prvu porudžbinu kreće se od 50.000 do 60.000 evra, dok bruto marža za primaoce franšize iznosi 55-58 odsto.

Postoje franšize koje nisu uvek zgodne za početnike, a takve su na primer, baš one koje pripadaju tekstilnoj industriji.

„LOFT se relativno nedavno pojavio sa idejom da pronađe budućeg partnera kod nas. Kao i svi tekstilni brendovi, turska kompanija za partnera verovatno radije želi nekog sa prethodnim iskustvom, odnosno uspostavljenim relacijama u lokalnoj tekstilnoj industriji ili prodajnim mestima po šoping molovima“, komentariše za naš portal regionalni direktor konsultantske kuće PROFIT system i portala Franchising.rs, Igor Bogojević.

S druge strane, sama ideja pokretanja biznisa na osnovu preuzete franšize deluje kao idealan izbor za početnike sa viškom kapitala za ulaganje. Za uložena sredstva oni će zauzvrat dobiti „know how“ i konstantnu podršku. Drugim rečima, „nasloniće“ se na snagu nekog velikog brenda. 

„Ako se naviknu na pravila i mehanizme franšiznih sistema, preduzetnicima je u startu lakše da vode franšizni biznis. Iz ugla primalaca franšize, u ovoj oblasti podjednako ima i početnika i iskusnih igrača. Statistika pokazuje da će početnik pre uspeti kroz franšizing nego da sam započinje biznis, zbog pomenute podrške. Njemu bi samom bilo teško da skalira sopstveni biznis, pa iz malog preduzetnika ili startapa, pređe u veliko preduzeće“, komentariše Bogojević.

Početna ulaganja zavise od same poslovne delatnosti i zahteva partnera u franšizingu. Tačno se zna red veličina ulaganja koje se očekuju od eventualnog primaoca franšize, u zavisnosti od branše, veličine tržišta, lokacije lokala…

„Transparentnost je jedan od ključnih termina u franšizingu, pa franšize koje traže partnere na našem tržištu imaju precizno definisane kriterijume, odnosno zahteve koje traže. Pre nego što investitor uđe u franšizing on dobije dovoljno podataka, kada je trgovina u pitanju – koliko novca treba uložiti u lokal, u njegovo „prvo punjenje“ i uređivanje, a u zavisnosti od cene zakupa i njegove veličine. Iz opšteg iskustva u sopstvenom lancu i sa primaocima franšize u drugim zemljima, davaoci franšize imaju jako dobru sliku šta mogu da očekuju i koliko to zapravo može da košta shodno broju lokala i njihovoj lokaciji i veličini. Manje je iznenađenja u ovakvom vidu poslovanja nego što bi bio slučaj pokretanja preduzeća mimo franšizinga“, kaže naš sagovornik.

Ugovori najčešće na pet godina

Kada ulaze u ovakav vid partnerskog odnosa, partneri to čine s očekivanjima da će posle precizno određenog perioda ostvariti povraćaj početnih ulaganja, a onda početi da ostvaruju i profit. Prema Bogojevićevim rečima, u franšizingu se ugovori najčešće sklapaju na po pet godina, jer je to period u kome se očekuje da će investicija biti „zatvorena“ i preko toga ostvarena dobra zarada. Posle toga ugovor može da se obnovi, mada to nije obaveza, a davalac franšize ocenjuje u kojoj meri su ostvareni ili premašeni početni parametri.

„Dva najvažnija parametra koja obezbeđuje davalac franšize su ‘breakpoint’ i ‘return-on-investment’. Prvo, u prevodu, koliko će meseci primalac franšize morati da radi do trenutka kada će mu prihodi postati veći od rashoda – a jedna od pogodnosti franšizinga je da partnerstvo s poznatim brendom omogućava kraće razdoblje ‘čekanja’ nego inače. Drugo, procena posle kog perioda će započeti faza ostvarivanja čistog profita, posle povrata početnog ulaganja. Iako ne možemo da generalizujemo, s obzirom na toliko različitih delatnosti koje postoje u ponudi sa sopstvenim specifičnostima, neka opšta očekivanja su da u periodu ugovora koji traje pet godina dve godine prođe za vraćanje investicije, a barem tri godine budu čistog profita“, kaže Igor Bogojević. 

Jednostavno, period koji se ugovara mora da bude dovoljno dugačak da pokrije vreme ostvarivanja profita, što je jako važan deo ugovorne obaveze u franšizingu. Takve informacije se dobijaju u poslovnim razgovorima sa davaocima franšiza.