Gasni sporazum između Izraela, Egipta i EU nije dugoročno rešenje

Trenutni gasni sporazum između Izraela, Egipta i Evropske unije ne pruža dugoročno rešenje za dovoljan protok gasa koji bi gasovod Izrael-Turska mogao da pruži, prema Elaji Retigu (Elai Rettig), docentu političkih studija na Univerzitetu Bar-Ilan.

Trenutni sporazum pruža samo dodatnih dve milijarde kubnih metara (bcm) izraelskog gasa u bliskoj budućnosti, rekao je Retig za agenciju Anadolu.

Ova količina gasa će prvo biti prerađena u egipatskim postrojenjima za tečni prirodni gas (LNG), a zatim će biti poslata u Evropu. Međutim, prema Retigu, postojeća infrastruktura ozbiljno ograničava koliko izraelskog gasa može da doteče u ove objekte.

„Postoje velika uska grla u cevovodima koji vode od Izraela do Egipta jer se isti cevovodi koriste i za domaće tržište Izraela“, rekao je on.

Problem se dodatno pogoršava tokom vrelih letnjih meseci kada je i Izraelu i Egiptu potrebno više gasa za proizvodnju električne energije, ostavljajući manje kapaciteta gasovoda u LNG postrojenjima.

Retig tvrdi da je jedino rešenje izgradnja novog podvodnog gasovoda koji ide direktno od izraelskih gasnih polja do dva LNG postrojenja u Egiptu.

Ipak, rekao je da će za to biti potrebno nekoliko godina, a u svakom slučaju, čak ni tada neće biti dovoljno gasa da se zameni rusko snabdevanje Evropi.

„Evropi je potrebno što više alternativnih izvora. Što se više sklapa izvoznih poslova, što će se izgraditi više infrastrukture, veće su šanse da će nove energetske kompanije doći da traže više gasa u istočnom Mediteranu“, rekao je Retig.

Retig je rekao da iako LNG nudi privremeno rešenje za trenutnu krizu sa Evropom koja pokušava da sklopi manje poslove sa Katarom, Nigerijom i SAD, između ostalih, to je i dalje skupa opcija.

On je preporučio da će, ako Evropa želi dugoročno rešenje, biti potrebno više gasovoda, koji će nuditi jeftiniji i stabilniji izvor gasa od LNG.

„Turska će biti glavni tranzit kojim će ovi novi naftovodi stizati u Evropu, bilo da dolaze iz Azerbejdžana, Iraka, Irana, ili možda Izraela i istočnog Mediterana. Naftovod od Izraela do Turske mogao bi da bude 10-16 milijardi kubnih metara godišnje, u zavisnosti od širine gasovoda, bio bi jeftiniji gas od LNG“, rekao je on.

Retig je priznao da izraelski gas neće ići direktno u Evropu preko Turske.

Najviše o čemu ovde govorimo jesu ‘swap’ poslovi, u kojima bi Turska kupovala izraelski gas kako bi dopunila probleme snabdevanja na jugoistoku, oslobađajući više azerbejdžanskog gasa i drugih izvora gasa za protok ka Evropi umesto da se troši u Turskoj“.

On je dodao da bi neto rezultat bio više gasa za Evropu, ali to ne bi nužno morali da budu „izraelski molekuli gasa“ kroz Transanadolski gasovod (TANAP) u Turskoj, centralni deo Južnog gasnog koridora, koji povezuje ogromno gasno polje Šah Deniz u Azerbejdžanu sa Evropom preko Južnokavkaskog gasovoda i Transjadranskog gasovoda (TAP).

„Za Evropu to ne pravi razliku. Što više gasa Izrael prodaje Turskoj, to je više gasa u petak da Turska proda Evropi“, zaključio je on.