Gasni terminal u Aleksandropolisu jedno od rešenja za diversifikaciju snabdevanja gasom

Na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda u Vladi Srbije, gde su razmatrani planovi za 2022. godinu, razgovaralo se i o nekoliko infrastrukturnih projekata. Među njima je i početak radova na izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, koji je planiran za početak februara.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, to je projekat na kome insistira Evropska unija i ona će i finansirati deo radova.

„Problem je, međutim, što nema gasa koji će ići kroz gasovod, a nema ni nekih velikih izgleda da će u bliskoj budućnosti on iz nekog drugog pravca moći da se doprema preko Bugarske, zato što još uvek nije izgrađen gasni terminal u Aleksandropolisu (Alexandroupolis) u Grčkoj koji bi trebalo da koristi kapacitete gasovoda TAP“, objašnjava Putniković.

Ona navodi da postoji problem u konekciji između Grčke i Bugarske, jer njihov gasovod koji treba da poveže Komitivi i Staru Zagoru kasni sa izgradnjom više od godinu dana. Prema poslednjim informacijama dve zemlje pregovaraju oko nerešenih problema u realizaciji ovog projekta.

Bez obzira na to, izgradnja naše konekcije sa Bugarskom ne rešava probleme dok se ne stvori konekcija između Bugarske i Grčke.

„Konekcija se radi zbog insistiranja Evropske unije još iz vremena kada se pričalo o gasovodu Južni tok, koji je trebalo da iz Rusije ide mnogo većim kapacitetom i onda je Brisel počeo da insistira na projektu, kako oni to nazivaju, diversifikacije pravaca i izvora snabdevanja. Mi smo došli u fazu da će radovi uskoro da počnu, a Bugarska zbog svojih političkih i ekonomskih problema još uvek nije krenula u realizaciju projekta, tako da oni kasne i sa konekcijom prema Srbiji. Svakako je dobro imati više alternativa ako dođe do nekih problema. Evropa jednostavno insistira na tim konekcijama, više se tu radi o taktici kako da se nateraju zemlje da budu povezane na neke druge potencijalne izvore snabdevanja, a ne na ruski gas“, ističe Putniković dodajući da je u našoj zemlji situacija sa gasom i snabdevanjem mnogo bolja u ovom trenutku, da se pune kapaciteti u Banatskom dvoru i da su dogovorene dovoljne količine za naše potrebe.

Gastrejd usvojio odluku o konačnoj investiciji u gasni terminal u Aleksandropolisu

Akcionari Gastrejda (Gastrade SA) doneli su odluku o konačnoj investiciji za izgradnju Nezavisnog sistema prirodnog gasa (INGS) u Aleksandropolisu. Odluka je poslednji i najvažniji korak, pre ulaska u fazu izgradnje projekta.

Skupština akcionara je jednoglasno potvrdila da su svi uslovi za realizaciju projekta obezbeđeni i da se projekat odvija po planu.

Izgradnja i funkcionisanje Terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu doprineće energetskoj bezbednosti, likvidnosti i diversifikaciji čitavog regiona Jugoistočne Evrope, jačanju strateške uloge Grčke sa ponudom alternativnih izvora i ruta za snabdevanje prirodnim gasom u regionu.

Plutajuća jedinica za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) biće povezana sa Nacionalnim sistemom Grčke za transmisiju prirodnog gasa (NNGTS) cevovodom dužine 28 km, kojim će se gasifikovani tečni prirodni gas (TPG) prenositi dalje na tržišta Grčke, Bugarske i šireg regiona, počev od Rumunije, Srbije i Severne Makedonije, pa sve do Moldavije i Ukrajine.

Očekuje se da će terminal biti operativan do kraja 2023. godine, a ugovoreni kapacitet regasifikacije je već dostigao do 50 odsto njegovog tehničkog kapaciteta od 5,5 milijardi kubnih metara godišnje.

„Odluka o konačnoj investiciji otvara novo, važno poglavlje za energetsku bezbednost zemlje i jugoistočne Evrope. Posebno smo srećni što se Gastrejd obavezao na ovaj kritičan projekat koji predstavlja prioritet za Evropsku uniju. Alekandropolis INGS će doprineti sigurnosti snabdevanja energijom, diverzifikujući energetske rute i doprineće razvoju konkurencije u korist krajnjih potrošača“, rekla je tim povodom osnivački akcionar i predsedavajuća Borda direktora u Gastrejdu, Elmina Kopeluzu (Copelouzou).