Globalizacija više nije neminovnost

Svetski trgovinski sistem je na putu da postane manje globalizovan i da mnogo više bude regionalizovan, tvrdi se u upravo objavljenom izveštaju „Cena deglobalizacije svetske trgovine“ koji je objavio Economist Inteligence Unit (EIU).

Prema tvrdnjama istraživača EIU, pandemija je samo produbila jaz između potpuno odvojenih lanaca snabdevanja koji su se formirali oko Kine s jedne, odnosno SAD sa druge strane. Oni dodaju i da je „krajnje vreme za koordinisan pokušaj oživljavanja multilateralnog trgovinskog sistema“.

Da li je vreme pandemije u kojoj su države pokazale da su spremne za prave male ratove u nabavci medicinske opreme i vakcina, stavilo u drugi plan, a možda poslao i u prošlost globalizaciju, novinar portala Biznis.rs je pitao prof.dr Mihaila Crnobrnju, koji se već godinama bavi evropskim integracijama Srbije i ekonomijom tranzicije.

„Povratak na globalizaciju je mogućnost, ali nažalost ne i neminovnost. Odnosi Amerike i Evropske unije su prilično poremećeni. Možda će se to promeniti u vreme Bajdenove administracije. Naravno, tu su problemi u saradnji koji postoje između EU, Amerike, Ruske federacije, Kine. Ipak, želim da verujem u reverzibilnost, jer je činjenica da je globalizacija pokazala da je sa njom svet mnogo vise dobio, nego izgubio“, ističe prof.dr Crnobrnja.

Kada je u pitanju položaj Srbije u ovakvim trgovinskim odnosima, prof.Crnobrnja smatra da, bez obzira što je mala, otvorena ekonomija, Srbija ipak ima mogućnost da bira.

„Može da pokuša ono što je pre nekoliko godina proklamovano, a to je neka vrsta nastavka politike nesvrstanosti. S druge strane, može osnažiti svoje aktivnosti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Lično, mislim da je ovo drugo njen pravi izbor. Evropa nam je glavni trgovinski partner, geografski smo bliski. Međutim, ukoliko Srbija pokušava da u isto vreme bude neutralna, a da se deklarativno zalaže za svoju evropsku budućnost, to će ići jako teško“, zaključuje Crnobrnja.

Već dugi niz godina, Srbija se nalazi u procesu razgovora o prijemu u Svetsku trgovinsku organizaciju. Prema dokumentima koje je usvojila Vlada Srbije, 2022. godina je ta koja će biti posvećena ispunjenju uslova za ulazak u STO. Na ovom putu je čeka donošenje određenih propisa, pa i onoga koji se odnosi na genetski modifikovane proizvode, ali, zbog sistema izbora novih članova, moguća usporavanja od strane nekih drugih članica STO.

„Mislim da srpske vlasti još uvek nisu spremne za ispunjenje tih uslova i ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju“, ističe prof. Crnobrnja i dodaje da, bez obzira na brojne izbore, Srbija ne treba rešenje svojih problema i potrebe za integracijama da traži u savezima koji nisu prirodni, a kakav je, recimo, Evroazijska unija.