Globalni pad broja registracija automobila 4,9 odsto u prvoj polovini 2026.

Globalno tržište automobila oslabilo je u prvoj polovini 2026. godine, kada je broj registracija novih automobila pao za 4,9 odsto, na 35,7 miliona vozila, saopštila je ACEA.

Glavni razlozi bili su slabija domaća tražnja u Kini, gde je pad iznosio 23,2 odsto, kao i manji broj registracija na Bliskom istoku i u Africi. Kretanja su se razlikovala po regionima: registracije u Evropskoj uniji porasle su za 5,7 odsto, uz podršku podsticaja za kupovinu i cenovnih strategija proizvođača, dok je u Aziji zabeležen pad od 11 odsto. Južna Amerika bila je region sa najbržim rastom, uz povećanje registracija od 16,9 odsto, pre svega zahvaljujući Brazilu, gde je rast iznosio 22,8 odsto.

Svetska proizvodnja automobila smanjena je za jedan odsto, na 37,6 miliona vozila u prvih šest meseci 2026. godine, pri čemu je proizvodnja na većini velikih tržišta bila slaba. Kina je prvi put od 2020. zabeležila pad proizvodnje, od 5,8 odsto, usled slabije domaće tražnje, a sve više se okreće izvoznim tržištima. Proizvodnja u Severnoj Americi smanjena je za 1,4 odsto, dok je Južna Amerika bila jedini veliki region sa snažnim rastom: proizvodnja je povećana za 7,6 odsto, zahvaljujući rastu od 12 odsto u Brazilu.

Proizvodnja automobila u Evropskoj uniji blago je oslabila u prvoj polovini 2026. godine, uz pad od 0,4 odsto. Rast domaće prodaje poništen je većim uvozom, posebno iz Kine, i slabijim izvozom. Nemačka je ostala vodeće proizvodno središte, sa udelom od 20 odsto u prodaji automobila u EU, ispred Španije sa 12 odsto i Češke sa 10 odsto. Udeo automobila proizvedenih u EU u ukupnoj prodaji na tržištu Unije pao je na rekordno niskih 68 odsto, dok je udeo vozila iz Kine porastao na devet odsto, što ukazuje na sve veći značaj proizvodnje izvan EU. Istovremeno, udeo automobila proizvedenih u EU koji se prodaju izvan Unije smanjen je na 32,4 odsto, ispod nivoa od jedne trećine, koji se održavao prethodnih godina.

Spoljnotrgovinski bilans automobilskog sektora EU i dalje je pod značajnim pritiskom. Uvoz je povećan za 15,6 odsto vrednosno i 16,1 odsto količinski, dok je izvoz smanjen za 12 odsto vrednosno i 5,9 odsto količinski. Zbog toga je trgovinski suficit smanjen za 34,2 odsto, na 28,7 milijardi evra. Kina je bila glavni pokretač rasta uvoza: njegova vrednost povećana je za 70,5 odsto, na 10,5 milijardi evra, dok je broj uvezenih vozila premašio 700.000. Istovremeno je oslabila prodaja na ključnim izvoznim tržištima, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama i Turskoj. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo zajedno su, međutim, i dalje činili 48 odsto ukupne vrednosti izvoza automobila iz EU.

Tržište privrednih vozila u Evropi počelo je 2026. godinu pozitivno, uz rast registracija u svim segmentima. Registracije kombija povećane su za 1,9 odsto, kamiona za 9,8 odsto, a autobusa za 22,7 odsto. Najveći ukupni rast zabeležen je kod teških kamiona i autobusa, mada su rezultati varirali među glavnim tržištima. Rast registracija kombija i kamiona uglavnom je odražavao oporavak nakon slabog prethodnog perioda, dok je segment autobusa nastavio da beleži snažan rast.

Očekuje se da će proizvodnja privrednih vozila u EU u 2026. godini umereno porasti, uz rast proizvodnje u sva tri segmenta. Proizvodnja kombija povećana je za 0,2 odsto u prvoj polovini godine, dok se za celu 2026. godinu predviđa rast proizvodnje kamiona od 1,5 odsto. Najveći rast očekuje se kod autobusa, od 2,7 odsto, zahvaljujući stabilnoj tražnji koja dolazi iz javnih nabavki.

Spoljnotrgovinski bilansi u segmentu privrednih vozila kretali su se različito. Suficit u trgovini kombijima povećan je za 12 odsto, na 823 miliona evra, dok je suficit u trgovini kamionima smanjen za 9,1 odsto. Istovremeno, deficit u trgovini autobusima proširen je na 1,7 milijardi evra.