Gotovo polovina ribara u EU zarađuje ispod minimalca

Veliki broj ribara Evropske unije, tačnije 43 odsto, u 2018. godini je, prema prijavljenim podacima zarađivalo manje od nacionalne minimalne plate, a među onima koji rade na plovilima manjim od 12 metara, čak i 70 procenata, pokazuje istraživanje Svetske fondacije za prirodu (WWF).

Direktorka Kancelarije za pomorsku politiku u evropskom odeljenju WWF, Antonija Liroj (Antonia Leroy), navela je da mnogi ribari rade za vrlo loše plate u industriji koja je jedva finansijski isplativa i često s druge strane zakona.

„To mora prestati. EU mora da temelji svoju ribarsku politiku na boljem razumevanju povezanosti radnih uslova i finansijske stabilnosti s ekološkom održivošću. Ljudima je potreban pošten posao koji je istovremeno i ekološki održiv“, izjavila je ona, a prenosi SeeBiz.

Dostojan životni standard samo je jedan od obaveznih socioekonomskih ciljeva Zajedničke ribarske politike EU (ZRP) za koji je studija pokazala da se često ne sprovodi u praksi. Posebno zabrinjava otkriće da je od 2012. do 2018. godine petnaest flota zemalja članica zabeležilo negativnu neto dobit. Iako je uobičajeno da poslovanja ponekad doživljavaju gubitke, malo je verovatno da s takvim gubicima nastave da rade.

Takođe, 19 brodova EU uključeno je u ilegalne ribolovačke aktivnosti izvan voda Evropske unije, od kojih je 11 iz Španije, što pokazuje potrebu za pojačanim merama kontrole i uspostavljanjem sistema nacionalnih sankcija.

Polovina prekršaja u koje su uključena plovila članica EU, odnose se na korišćenje povlačnih ribolovačkih alata koji dodiruju morsko dno, a kojima je potrebno više goriva po jedinici ulova nego ostalim ribolovnim alatima. Uz to, povlačna ribolovačka oprema je izuzetno štetna za morske ekosisteme i život na morskom dnu. WWF poziva na ukidanje velikih poreskih olakšica na gorivo za ribolovačke alate koji se vuku po morskom dnu u aktivnostima koje odudaraju od evropskog cilja za očuvanje dobrog stanja morskog okruženja i ciljeva postavljenih u Strategiji EU o biološkoj raznolikosti.

Pozitivno otkriće analize je pad broja slučajeva nepoštovanja ZRP između 2013. i 2018. godine, istovremeno s povećanjem broja inspekcija, što ukazuje na nužnost stalnog ulaganja u nadzor i kontrolu flota.

„S obzirom na evaluaciju Zajedničke ribarstvene politike koju EU započinje ove godine, WWF naglašava potrebu za boljim razumevanjem socioekonomske dimenzije ribarske politike, nužne za unapređenje sektora. Potrebni su veći ekonomski podsticaji kako bi se mogao osigurati pošten i održiv prelaz na ribarstvo s malim uticajem u skladu sa ZRP i ciljevima zaštite okoline Europske unije, koji istovremeno osigurava egzistenciju obalnih zajednica za generacije koje dolaze“, istaknuto je u saopštenju.