Građani ne veruju ni državnom, ni privatnim penzijskim fondovima

Podatak da samo tri odsto zaposlenih u Srbiji redovno štedi u privatnim penzijskim fondovima, koji je Fiskalni savet objavio u svojoj analizi povodom 15 godina od uvođenja ovog instrumenta štednje za starost, dodatno je poljuljao ionako slabo uverenje da je privatna štednja u ovim fondovima pravi izbor.

Tokom prethodnih 15 godina postojanja dobrovoljni privatni penzijski fondovi ostvarili su realne stope prinosa od 2,2 odsto, što ih karakteriše kao nedovoljne za zadovoljenje reformskih očekivanja, a tek je 10 odsto građana otvorilo račun u nekom od njih.

Zbog ovako loših pokazatelja, Fiskalni savet je ocenio da će, ukoliko postoji volja da dobrovoljni penzijski fondovi zažive, morati da se pristupi ozbiljnim i opsežnim reformama. A kako na terenu izgleda to stanje koje bi trebalo promeniti iz korena?

Predsednik Sindikata penzionera Nezavisnost Miloš Grabundžija, koji je i sam penzioner, a uz to pripada onoj maloj grupi ljudi koji su redovno štedeli u privatnim penzijskim fondovima, kaže za Biznis.rs da je odvajao novac dok je radio, kao i da je nastavio da uplaćuje određenu sumu nakon odlaska u penziju.

Dakle, formalni prestanak radnog statusa i odlazak u penziju nije u isto vreme i momenat kada se nužno prestaje sa štednjom, bar ne dok to ne poželi štediša.

Grabundžija kaže da još uvek nije počeo da koristi uplaćivana sredstva i da ne zna kada će, dodajući da je jedan od glavnih faktora koji utiču na to da li će neko štedeti u ovim fondovima ili ne zapravo njihova stabilnost. Kako kaže, ukoliko ljudi nemaju dovoljno ni za osnovne potrebe logično je da neće štedeti, već će računati samo na državu i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond).

„Veliki broj ljudi je zbog manjka novca odustao od ovog vida ulaganja za starost“, kaže on.

Objašnjavajući najprostije proceduru nakon odlaska u penziju, naš sagovornik kaže da je ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove zapravo štednja koju možete da podignete kada vam i koliko odgovara. Svi koji su štedeli tako mogu da biraju između opcije da novac primaju jednom mesečno do kraja života, tokom deset godina koliko je trajalo i uplaćivanje, ili sve odjednom.

Iako zvuči primamljivo, statistički podaci govore upravo suprotno. Na pitanje zbog čega samo tri odsto građana štedi na ovaj način, Grabundžija kaže da se u osnovi svega krije iskustvo kada su više puta u proteklim godinama i decenijama ostajali bez sopstvenog novca i strah od ponavljanja istog ili sličnog scenarija.

„Mali broj ljudi koji štedi u privatnim fondovima je posledica nesigurnosti i straha da ostanu bez novca. Dakle, vi dajete nešto i ulažete u nešto, a posle toga odjednom nema, kao što je bila devizna štednja ili smanjenje penzija, i to niko ne namerava da vrati“, naglašava on.

Budući da je kao jednu od mera Fiskalni savet predložio i stvaranje javno-privatnog partnerstva u kojem će privatna investiciona kompanija pasivno investirati u međunarodne berze, kako bi se ostvarili prinosi za štediše sa minimalnim troškovima, naš sagovornik kaže da u tome ne vidi ništa pozitivno jer je, kako kaže, sve pod plaštom politike.

Na pitanje ima li onda adekvatnog rešenja, Miloš Grabundžija ocenjuje da nikome nije u interesu da se stvari reše na valjan način jer se, kako tvrdi, najviše koristi od novca ima onda kada se njime upravlja kao iz sopstvenog džepa.

Naš sagovornik podseća i da je njegov sindikat usvojio određene predloge za reformu PIO fonda, kao i da je pre tri meseca imao sastanak sa ministarkom za rad, boračka i socijalna pitanja Darijom Kisić Tepavčević, na kojem je oformljena i radna grupa, ali da i dalje čeka poziv na sastanak, iako već četiri godine insistira na ovim promenama.

Podsetimo, Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima donetim 2005. godine uspostavljen je sistemski okvir za dodatnu, dobrovoljnu penzijsku štednju, pored obaveznog državnog sistema baziranog na tekućem finansiranju.

Prema poslednjim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u Srbiji ima ukupno 1.663.278 penzionera. Prosečan iznos penzije iznosi 29.374 dinara, dok 10.000 dinara prima 99.719 ljudi.

Kako pokazuju statistički podaci poslednjeg mesečnog biltena PIO fonda, nešto veću penziju od 10.000 do 15.000 dinara ima 201.331 penzioner, od 15.000 do 20.000 dinara 295.328 ljudi, a od 20.000 do 25.000 dinara ukupno prima 203.951 penzioner u Srbiji.