Građani snažno podržavaju borbu protiv jednokratne plastike

Gotovo svi građani (99,7 odsto) se u potpunosti ili delimično slažu da je upotreba jednokratne plastike problematična po životnu sredinu i zdravlje ljudi, pokazuje Analiza istraživanja o stavovima i navikama građana u vezi sa jednokratnom plastikom koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).

Po ovom istraživanju, građani kao delotvorno rešenje u borbi sa jednokratnom plastikom vide uvođenje depozitnog sistema uz novčanu naknadu (skoro 95 odsto ispitanika), oporezivanje plastike koja ne može da se reciklira ili ponovo upotrebi, i oštriju kaznenu politiku za subjekte i pojedince koji ne poštuju zakone u ovoj oblasti.

Kao najproblematičniju vrstu jednokratne plastike, približno isti procenat ispitanika (oko 82 procenta), izabrao je plastične kese tregerice i PET flaše, a slede plastične kutije za namirnice na meru (32,35 odsto).

Istraživanje je pokazalo da je nivo informisanosti ispitanika o štetnom uticaju plastike na zadovoljavajućem nivou. Samo 0,30 odsto anketiranih građana misli da plastika nije ekološki problem.

Više od polovine je navelo da je mikroplastika koja ulazi u lanac ishrane svih živih bića najveći problem povezan sa korišćenjem plastike, dok više od 40 procenata ispitanika smatra da je dug period razgradnje.

Međutim, istraživanje pokazuje da su građani slabo informisani o tome koji se tipovi plastike mogu reciklirati. Tek svaki četvrti ispitanik je upoznat sa tim da se ne mogu reciklirati svi tipovi plastike.

„Zabrinjavajući je i nedostatak poverenja u postojeće sisteme za odlaganje plastike za reciklažu koji negativno utiče na motivaciju građana. Više od 60 odsto ispitanika navodi da bi redovno odvajali plastični otpad za reciklažu kada bi bili sigurni da se otpad zaista reciklira“, naglašeno je u izveštaju.

Plastične kese i njihove alternative

Skoro 95 procenata ispitanika se u potpunosti ili delimično slaže sa stavom da im nije problem da koriste alternativu plastičnim kesama, dok oko 45 odsto njih je potvrdilo da uvek nosi ceger kada krene u kupovinu. Međutim, skoro devet od deset građana, koji ne nose uvek ceger, je prijavilo i da „redovno“ zaboravi da ponese ceger sa sobom u kupovinu.

Kada bi ih neko podsećao (53,41 procenata) i kada bi poskupele plastične kese u radnji (23,84 odsto), su dva odgovora koja su dobila najveću naklonost kao sredstvo motivacije za prevazilaženje navedene „zaboravnosti“ u nošenju cegera.

Upitani šta rade sa plastičnim kesama koje im ostanu nakon kupovine, tri četvrtine ispitanika je reklo da je ponovo upotrebi za nešto drugo, a najčešće kao kesu za đubre. Zatim slede odgovori:

• ponovo je upotrebim za kupovinu (42,11 procenata)
• bacim je u đubre (15,88 odsto)
• odvojim je i odložim u kantu za plastični otpad (10 procenata)

Napominje se da u Srbiji praksa odvojenog sakupljanja i reciklaže plastičnih kesa još uvek ne postoji. Zabrana plastičnih kesa, je, kako ističu, jedno od rešenja, koje se provlači kroz sve otvorene odgovore na ovu temu, te se destimulacija kupovine kesa neadekvatne debljine i karakteristika, koja će voditi ka konačnoj zabrani, čini kao najrealniji put ka smanjenju zagađenja od ove vrste jednokratnih proizvoda.

Depozitni sistem za PET ambalažu

Gotovo 95 odsto građana u potpunosti ili delimično podržava uvođenje depozitnog sistema i smatra da ga poželjnim rešenjem za smanjenje količina PET ambalaže. Uvođenje depozita za PET ambalažu je u potpunosti prihvatljivo za sve starosne kategorije, i ova podrška prelazi 90 procenata, a najveća je u starosnoj kategoriji od 35 do 39 godina sa podrškom od skoro 98 odsto.

Na pitanje o novčanoj visini depozita, više od trećine ispitanika je izjavilo da bi iznos trebalo da bude veći od 10 dinara, dok svaki peti građanin smatra da je poželjan iznos između šest i osam dinara. Ukoliko ima entuzijasta koji bi vraćali PET ambalažu bez naknade, primećuje se da je visina depozita u direktnoj vezi sa većom motivacijom za povraćaj PET ambalaže.

„Može se zaključiti da građani imaju solidan nivo svesti o štetnosti jednokratne plastike u širem smislu, ali da je neophodno raditi na daljem informisanju i obrazovanju javnosti kako bi se nastavilo sa izgradnjom društva koje aktivno učestvuje u borbi protiv jednokratne plastike“, zaključak je istraživanja.

Istraživanje je izvršeno u junu i učestvovalo je 1.014 građana Republike Srbije u okviru projekta „Plastična civilizacija“, koji sprovodi Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta Beogradske otvorene škole “Zeleni inkubator”, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.