Oksodegradabilne kese daleko štetnije od običnih, od prošle godine zabranjene u EU

Budžet Srbije samo kroz biorazgradive kese oštećen za oko milion evra godišnje

EkologijaPoreziSrbijaU fokusu

21.5.2022 08:01 Autor: Julijana Vincan 19

Budžet Srbije samo kroz biorazgradive kese oštećen za oko milion evra godišnje Budžet Srbije samo kroz biorazgradive kese oštećen za oko milion evra godišnje
Neadekvatno tretiranje otpada u Srbiji i negativan uticaj plastike, odnosno njeno gomilanje, predstavlja problem čijih razmera većina ljudi još uvek nije ni svesna. Tako... Budžet Srbije samo kroz biorazgradive kese oštećen za oko milion evra godišnje

Neadekvatno tretiranje otpada u Srbiji i negativan uticaj plastike, odnosno njeno gomilanje, predstavlja problem čijih razmera većina ljudi još uvek nije ni svesna.

Tako su oksodegradabilne kese, koje su u Evropi zabranjene iz više razloga, kod nas proglašene za biorazgradive. Na taj način proizvođači su oslobođeni obaveze plaćanja naknade čime je državni budžet, prema rečima ekspertkinje za upravljanje otpadom Kristine Cvejanov, oštećen za oko milion evra godišnje.

„Potrošači su ubeđeni da su kese koje plaćaju biorazgradive, jer na njima to i piše, pa zašto bi onda vodili računa da ih ne koriste? Okso kese su zapravo obične plastične kese sa Oxo aditivom za brže raspadanje na sitne komadiće mikroplastike, tako da su još štetnije od običnih, pa su zato u državama članicama EU i zabranjene od 3. jula 2021. godine“, ukazala je Cvejanov.

Usled nedostatka tretmana iz Srbije se opasan otpad izvozi, a kompanije ove visoke troškove izbegavaju tako što ga prosipaju u vodu, zakopavaju ili odlažu na deponije.

Plastična kesa / Foto: Privatna arhiva Kristine Cvejanov

„Vojvođanski istraživačko-analitički centar Voice objavi da fabrika iz Bariča svoj opasni otpad rešava tako što ga prosipa oko fabrike i ubacuje u sistem za ventilaciju, a po ovom pitanju se ne oglasi ni ekološka policija niti bilo koja nadležna služba. Troškovi transporta zbog situacije u Ukrajini vrtoglavo rastu, cene komunalnih usluga – ne. Nema novca da se postavljaju novi kontejneri i uvode nove ture da bi se odvojeno sakupljao reciklabilni otpad“, otkriva Cvejanov u razgovoru za Biznis.rs.

Premale naknade za ambalažu

Kompanije koje stavljaju ambalažu na tržište plaćaju izuzetno niske naknade, kako je naglasila naša sagovornica, pa tako ona za PET boce iznosi oko 0,02 dinara, a za kesicu od 100 grama kafe ili čipsa 0,002 dinara. Tim sredstvima ne može da se finansira primarna i sekundarna selekcija (kante, transport, prese), niti tretman.

„Od 12 kategorija najzastupljenijeg plastičnog otpada u domaćinstvu samo se dve mogu reciklirati u Srbiji. Što je još gore, umesto da se plastika koristi kao visokokalorično gorivo za dobijanje energije, čime smanjujemo korišćenje mazuta, uglja i gasa, mi je bacamo na nesanitarne deponije sa kojih mikroplastika završava u vodi, vazduhu, zemljištu“, upozorila je Kristina Cvejanov.

Građevinski i farmaceutski otpad nije čak ni zakonski rešen, a problem postoji i sa regulativom za otpadne muljeve sa prečistača za tretman otpadnih voda.

„Takođe, litijumske baterije se bacaju na deponije, jer nije dobro rešena pravna regulativa pa ne postoje finansijska sredstva da bi se one sakupljale i tretirale, ali je zato pola Srbije meta rudarskih istraživanja u potrazi za tim istim litijumom“, istakla je naša sagovornica.

Vađenje rude
Foto: Unsplash.com

Čak 53 miliona tona rudarskog otpada, od čega je 15 miliona opasan otpad, svake godine se odloži na jalovištima.

„EU je dala 2,1 milion evra za katastar rudarskog otpada i analizu uticaja 41 zatvorenog rudarskog jalovišta na životnu sredinu, a osim jedne rečenice projekt lidera na konferenciji za novinare pre dve godine – da većina ima negativan uticaj, javnost o ovom istraživanju nije čula ni reč. Ljudi koji žive i obrađuju zemlju pored ovih jalovišta, i u čije bašte odlaze štetne i opasne supstance, hrane njihovim plodovima svoju i tuđu decu kao da je sve u najboljem redu“, upozorila je Cvejanov.

Iako Zakon o komunalnim delatnostima propisuje kazne za nesavesno odlaganje otpada na sve strane je smeće i svuda niču divlje deponije, jer se on ne primenjuje, ne otkrivaju se niti kažnjavaju krivci.

„Lista izazova u sektoru upravljanja otpadom je beskrajna, jer mi zapravo nemamo nijedan tok otpada rešen do kraja kako treba. Ne valjaju zakoni, ne valja primena, nema inspekcije, nema edukacije i što je osnov svih problema – nema ni znanja ni volje. Mi čak nemamo ni multi-ministarsku radnu grupu koja bi se bavima temom upravljanja otpadom, iako je za njene segmente i sprovođenje zapravo odgovorno više ministarstava“, ukazuje naša sagovornica.

Ministarstvo finansija nadležno je za Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je ključan da bi se obezbedila sredstva za ulaganja u sistem upravljanja otpadom, Ministarstvo za zaštitu životne sredine za Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Ministarstvo građevine za Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se definišu kazne za bacanje otpada i poslovanje komunalnih preduzeća, Ministarstvo rudarstva i energetike je odgovorno za rudarski otpad…

„Kada bolje razmislimo, ne postoji nijedno ministarstvo koje ne bi trebalo da se ozbiljno bavi otpadom, počevši od ministarstva prosvete i ministarstva kulture. Slika na terenu pak pokazuje suprotno – da se upravljanjem otpadom zapravo ne bavi ni jedno. Ključni izazov od kog zavise svi drugi izazovi jeste nedostatak političke volje da se problemi rešavaju i nedostatak znanja na svim nivoima i u svim sektorima“, zaključuje Cvejanov.

  • kaćica

    21.5.2022 #1 Author

    Treba naci resenje jer nigde nema otpada kao kod nas.

    Odgovori

  • MAJALG

    21.5.2022 #2 Author

    Nazalost kao drustvo nemamo tu kulturu, kao sto je sa kesama tako i generalno sa smecem koje lose odlazemo i nemamo adekvatne deponije.

    Odgovori

  • SRDJAN

    21.5.2022 #4 Author

    Kad mi kao država nismo u stanju sa kesama da se izborimo koje su pre par godina kao novinu uveli a ništa nisu uradili jer su kese koje se prodaju u prodavnicama manje više iste i pre te donesene odluke onda šta dalje reci. Vlasti donose neke odluke eto samo da ih onako tek donesu da ispadne da nešto rade a ucinak nula.

    Odgovori

    • VERA

      22.5.2022 #5 Author

      Za sve se tako radi, donese se neka odluka koja nema blage veze, da bi se vrlo brzo donela druga.

      Odgovori

      • SNEZANA

        23.5.2022 #6 Author

        Da,odluke se svaki cas donose i menjaju

        Odgovori

  • NATI29

    21.5.2022 #7 Author

    I za to postoji resenje

    Odgovori

  • GAGA

    21.5.2022 #8 Author

    Em nemamo kulturu, em drzava ne cini nista po pitanju zastite prirodne sredine. A nije ni cudo kad pogledamo ko vodi Ministarstvo ekologije

    Odgovori

  • TATJANA

    21.5.2022 #9 Author

    Kad budemo hteli da cuvamo sebe, onda cemo sacuvati i druge

    Odgovori

  • GOCA BG

    21.5.2022 #10 Author

    Bas tako,nedostatak politicke volje da resava problem i nedostatak znanja u svim sektorima…

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    22.5.2022 #11 Author

    Potpuno verujem da koristimo kese koje su zabranjene u Evropi jer nenormalno smrde.

    Odgovori

  • MADMAX

    22.5.2022 #13 Author

    Kazne i edukacija su penicilin za bahatost.

    Odgovori

  • VOJKAN

    22.5.2022 #14 Author

    Samo jedan lanac supermarketa u Srbiji ima 100 posto razgradive kese

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    22.5.2022 #15 Author

    Kod nas u kraju nedavno postavljeni kontejneri za selekciju otpada, ljudi razdvajaju plastiku, papir , staklo…
    Dođe kamion za smeće i sve u isti koš istrese i odnese…
    Poenta?

    Odgovori

  • Milovan94

    22.5.2022 #16 Author

    Jednostavno kod nas ništa ne valja i ne znam kada će biti bolje.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    22.5.2022 #17 Author

    Istina o svemu ovome je duboko zakopana o tome se može samo polemisati.

    Odgovori

  • NINO

    23.5.2022 #18 Author

    Sve najgore je kod nas. Pocevsi od kesa, pa do najkrupnijih stvari…

    Odgovori

  • NINICA

    27.6.2022 #19 Author

    Za sve postoji resenje !

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.