Izvoz reciklabilnih sirovina iz EU porastao za 80 odsto u gotovo dve decenije

U 2021. godini izvoz sirovina koje se mogu reciklirati, uključujući otpad i ostatke koji se mogu reciklirati, kao i druge sekundarne sirovine (nusproizvode), iz Evropske unije u zemlje koje nisu članice iznosio je 40,6 miliona tona, što je dva miliona tona više nego u 2020. godini, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Dodaje se da je primetan uzlazni trend u obimu izvoza pomenutih sirovina od 2004. godine, dostižući novi vrhunac 2021. godine sa povećanjem od 80 procenata u poređenju sa 2004. godinom (+18 miliona tona).

„Uvoz sirovina koje se mogu reciklirati iz zemalja koje nisu članice EU u EU iznosio je 46,8 miliona tona u 2021. godini, što je povećanje od skoro 2,4 miliona tona u poređenju sa 2020. godinom i sedam odsto u poređenju sa 2004. godinom (+3,2 miliona tona)“, ističu iz Eurostata.

Crni metali i organski materijali dominiraju

Izveštaj Eurostata pokazuje da je izvoz crnih metala, gvožđa i čelika, iz EU iznosio prošle godine 19,5 miliona tona, što čini skoro polovinu (48 procenata) ukupnog izvoza sirovina koje se mogu reciklirati.

„Druga po veličini kategorija su proizvodi životinjskog i biljnog porekla (4,5 miliona tona ili 11 odsto), zatim papir i karton (4,4 miliona tona ili 11 procenata)“, navode iz Eurostata.

Što se tiče uvoza u EU, najveća kategorija su proizvodi životinjskog i biljnog porekla (24,8 miliona tona), koji čine više od polovine (61 odsto) ukupnog uvoza sirovina koje se mogu reciklirati. Druga po veličini kategorija je drvo sa 6,3 miliona tona (15 procenata), a zatim crni metali (gvožđe i čelik) sa 5,5 miliona tona (14 odsto).

Podaci pokazuju da se najviše sirovina koje se mogu reciklirati izvozilo u Tursku, sa obimom od 15,2 miliona tona u 2021. godini. Druga najveća destinacija bila je Ujedinjeno Kraljevstvo (5,5 miliona tona), a slede Indija (2,4 miliona tona), Egipat (dva miliona tona) i Švajcarska (1,7 miliona tona).

EU uvoz sirovina za reciklažu lane je uglavnom bio iz Argentine (7,9 miliona tona) i Brazila (7,6 miliona tona), potom iz Rusije (4,8 miliona tona), Ujedinjenog Kraljevstva (4,6 miliona tona) i Sjedinjenih Američkih Država (4,1 miliona tona).

Reciklaža u Srbiji na niskom nivou

Srbija je u toku 2018. godine reciklirala svega 0,3 odsto komunalnog otpada, daleko iza Nemačke koja je reciklirala čak 67,1 odsto i već tada dostigla ciljeve EU za 2035. godinu, pokazuju podaci Eurostata.

Od zemalja koje se nalaze na evropskom kontinentu, za koje Eurostat poseduje podatke, od Srbije je 2018. godine manje komunalnog otpada reciklirala samo Bosna i Hercegovina u kojoj je praktično sav neopasan otpad nastao u domaćinstvima i firmama završavao na deponijama.

Tik iznad Srbije nalazila se Crna Gora koja je reciklirala 5,5 odsto komunalnog otpada, sledile su Malta sa 10 i Rumunija sa 11,1 odsto. Najbolje rezultate postigla je Nemačka u kojoj je svega 32,9 odsto komunalnog otpada završilo na deponijama, dok je 67,1 vraćeno u ponovnu upotrebu.

Članice EU su u toku 2018. godine u proseku reciklirale oko 47 odsto komunalnog otpada, dok se u 2019. godini ta brojka približila 48 odsto.

U dopuni Direktive o otpadu Evropske unije donete 2018. godine postavljen je cilj zemljama Evropske unije da do 2025. godine stavljaju u ponovnu upotrebu ili recikliraju najmanje 50 odsto komunalnog otpada, do 2030. godine 55 procenata, a do 2035. godine 60 odsto.

Podatke za 2019. i naredne godine za Srbiju Eurostat ne poseduje, ali su zvaničnici u nekoliko navrata izjavljivali da Srbija sada reciklira oko pet odsto komunalnog otpada.