Oko milion i po tona građevinskog materijala godišnje ide u otpad, umesto da se prenameni

Zeleni poslovi otvaraju velike ekološke i ekonomske mogućnosti

BiznisBolji posaoEkologijaSrbijaU fokusuVesti

21.4.2022 16:51 Autor: Julijana Vincan 10

Zeleni poslovi otvaraju velike ekološke i ekonomske mogućnosti Zeleni poslovi otvaraju velike ekološke i ekonomske mogućnosti
Prema međunarodnoj definiciji, zeleni poslovi moraju da doprinose ili očuvanju ili unapređenju zaštite životne sredine, i da istovremeno imaju radno-pravnu komponentu, odnosno da budu... Zeleni poslovi otvaraju velike ekološke i ekonomske mogućnosti

Prema međunarodnoj definiciji, zeleni poslovi moraju da doprinose ili očuvanju ili unapređenju zaštite životne sredine, i da istovremeno imaju radno-pravnu komponentu, odnosno da budu element dostojanstvenog rada – da budu prijavljeni, sa plaćenim socijalnim davanjima i doprinosima, i bezbedni.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rad izjavio je da to znači da zeleni poslovi, odnosno angažovanja, ne smeju da se izjednačavaju sa faktičkim radom u vrlo teškim uslovima. Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebna nacionalna definicija zelenih poslova, za koju je potrebna diskusija na nacionalnom nivou, kako bi se došlo do konsenzusa šta oni predstavljaju.

„U Srbiji zeleni poslovi imaju dobru predistoriju. U maju će biti 14 godina kako je ovde usvojena prva, i za sada jedina Nacionalna strategija održivog razvoja, koja je, nažalost, istekla 2017. godine. Mi kao Međunarodna organizacija rada bavimo se na globalnom nivou ovom temom od 2010. godine, i vrlo je aktivno zagovaramo. Nacionalni program dostojanstvenog rada za Srbiju, usvojen 2013. godine, bio je među prvima u svetu koji je sadržao temu zelenih poslova, ali smo uprkos tome videli relativno malo napretka“, obrazložio je Protić na debati na temu „Zeleni poslovi u Srbiji“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert.

Evropska unija je zelene poslove postavila visoko na listi prioriteta (Evropski zeleni dogovor), dok je u Srbiji neophodna i neminovna transformacija ekonomije u pravcu zelene tranzicije.

„Akcioni plan koji smo dali nakon Nacionalna strategija održivog razvoja nije imao neke značajne ishode. Zakoni koji su usvajani pod uticajem strategije i tokom njene izrade, i neposredno posle njenog usvajanja, dugi niz godina se nažalost ne primenjuju u potpunosti. Kada je reč o zakonima u oblasti zaštite životne sredine, gde smo, recimo, u oblasti otpada prepisali okvirnu direktivu za otpad evropske komisije, nažalost, instrumente koje ta direktiva predviđa nismo razvili oko 14 godina u dovoljnoj meri. Ilustracije radi, nama je i posle tolikih godina glavni finalni instrument, kada je o otpadu reč, deponovanje, a ne reciklaža, ponovna upotreba i slično“, naveo je Protić.

Fondacija Centar za demokratiju
Debata o zelenim poslovima / Foto: Fondacija Centar za demokratiju

Prema njegovim rečima, tako i dalje nedostaje dosta instrumenata da bi se u Srbiji stvorio kontekst u kojem zeleni poslovi mogu da se nesmetano razvijaju, a da ih samim tim prate i aktivne mere zapošljavanja koje bi pospešile nastanak zelenih poslova.

„Mnogo je propuštenih šansi – od toga da smo ratifikovali Kjoto protokol još 2007. godine, a da nismo imali nikoga u Srbiji ko je umeo da trguje karbon kreditima, do toga da od sledeće godine treba da na proizvodima piše koliki im je karbonski otisak (carbon footprint). Naime, kada je reč o emisiji CO2, prilikom izvoza u Evropsku uniju može biti problem ako nemamo način, niti ljude da se to sertifikuje, kako bi domaća roba mogla da ide na tržište EU“, ističe Protić.

Kada se govori o otpadu, on kaže da su to ogromni resursi u javnom vlasništvu koji trunu po deponijama, ili, još gore, nesanitarnim deponijama, smetlištima, gde se pravi ogromna šteta po životnu sredinu kroz podzemne vode, leteći pepeo i na još mnogo načina.

„Da ne govorimo i o tome da ima milion i više tona građevinskog otpada godišnje sa kojim ne znamo šta da radimo, ali zato uredno rade kamenolomi. Umesto da to iskoristimo recimo za izgradnju puteva, za izgradnju zgrada i tako dalje, do raznih drugih tokova, recimo energetske efikasnosti. Mi smo još oko 2007. godine, kada smo radili strategiju, imali procenu da Srbija u to vreme troši 3,5 puta više energije za proizvodnju jednog dolara BDP-a, to se nešto malo popravilo u međuvremenu, ali ne značajno“, naveo je Protić.

On je dodao da Srbija, sa jedne strane, predstavlja veliki potencijali za stvaranje zelenih radnih mesta, jer ima dovoljno prostora na svim poljima – u upravljanju otpadom, energetskoj efikasnosti, načinu dobijanja energije, koja se i dalje dobija (oko 70 odsto) iz uglja, i kako kaže, relativno su mali izgledi da će se to bitno promeniti u narednih 10 ili 20 godina, uprkos svim pritiscima, a sada i pod uticajem krize usled rata u Ukrajini.

Cirkularna ekonomija
Foto: Pexels.com

„Kada održivi razvoj spustite na ekonomiju, dobijete zelenu ekonomiju koja bi trebalo na drugi način da generiše energiju, koja bi trebalo da se prema njoj ekonomičnije odnosi, da umesto deponija imate proizvodnju energije, vraćanje u cirkularnu ekonomiju tih resursa koji inače trunu, i za to sve su potrebni instrumenti, adekvatan nadzor, volja i način da se izveštava, pošto su potrebni jasni pokazatelji kako napreduje zelena ekonomija koja dolazi usled tranzicije, koja treba da bude pravedna, da se ne ugasi jedna grana industrije na uštrb druge“, naglasio je Protić.

On je upitao da li je imalo svrhe da dugačak niz godina veliki broj organizacija, domaćih i međunarodnih, raznih donatora, ulaže desetine miliona dolara, dok u Srbiji ne postoji čak ni definicija zelenih poslova, već je dosta toga pod tim imenom, kako kaže, zapravo bio prikriveni neformalni faktički rad.

„To nije inkluzija ako nekoga terate da deset sati dnevno ‘čačka’ po deponiji ili da vadi stvari iz kontejnera i prodaje ih nekome za gotovinu, to je suprotno od inkluzije. Umesto toga treba da težimo da sprovođenjem zakona, uz adekvatan nadzor od strane institucija, usmeravamo otpad od prevashodno velikih generatora otpada prema reciklaži, ponovnoj upotrebi, u krajnjem slučaju i prema dobijanju energije insineracijom. Onda uz taj porast tražnje za radnom snagom, koji će neminovno doći, što nam pokazuje i iskustvo evropskih zemalja od pre 15 do 20 godina, da te ljude, koji će zaista imati posao i doprinositi životnoj sredini, i imati ugovor o radu, postići će se efekat po zelene poslove i biće moguće da se taj resurs koji truli po njivama, oštećuje ozonski omotač, zagađuje vodu i sve redom, usmeri nazad u ekonomiju, oporezuje, i da se ti prihodi vrate nazad građanima kroz jedan transparentan proces“, opisao je Protić.

Na debati Fondacije Centar za demokratiju navedeno je da čovek, a ne kapital treba da stoji u centru teme o zelenim poslovima.

„U Srbiji se nije dovoljno radilo na zelenim poslovima i zelenoj tranziciji, ona se tiče celokupnog društva, a sindikat mora biti relevantan partner. Poslodavci su spremni da se uhvate u koštac sa ovim problemom, ali im treba obezbediti makar minimum uslova da bi to i uspeli, a ta podrška treba da bude konkretna“, jedan je od zaključaka debate.

Naglašeno je i da zeleni poslovi moraju da budu dostojanstveni poslovi koji omogućavaju jednak pristup pravima za sve, dostojanstvene zarade i adekvatno, primereno radno vreme.

„Demokratizacija ekonomije preduslov je za zelenu transformaciju. Postoje ‘nijanse’ zelenih poslova, neophodan je set kriterijuma održivosti. Dobro je da se govori o zelenim poslovima i dobro je što smo otvorili Klaster 4 u procesu evropskih integracija, Srbija sada izrađuje važan strateški dokument – Nacionalni plan za klimu i energiju u kojem će biti zacrtan budući energetski miks Srbije“, istaknuto je na debati.

  • VANJA

    21.4.2022 #1 Author

    Ako ne postoji demokratizacija ekonomije onda nema ni zelenih poslova!

    Odgovori

    • MARA

      22.4.2022 #2 Author

      Slažem se, u tom slučaju ništa od zelenih poslova.

      Odgovori

    • Bella

      26.4.2022 #3 Author

      Imamo ali neiskorisceno sve

      Odgovori

  • GOCA BG

    21.4.2022 #4 Author

    Napredak kod nas je porazavajuci…

    Odgovori

  • SNEZANA

    22.4.2022 #5 Author

    Nasa zemlja ima dosta potencijalq koje treba iskoristili..

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    22.4.2022 #6 Author

    Srbija ima veliki potencijal

    Odgovori

  • SRDJAN

    22.4.2022 #7 Author

    Sad da krenu ozbiljno da se bave tom temom mozda bi se i videli rezultati za 10-15 godina.

    Odgovori

  • MARKO7

    22.4.2022 #8 Author

    Što više iskreno to i bolje realno!

    Odgovori

  • VERA

    23.4.2022 #9 Author

    Ma nama je ekologija uvek bila na poslednjem mestu. Evo i ove kante sto su po gradu posravili za papir, plastiku ….vidim u isti kamion istovaruju, gde je tu reciklaza….

    Odgovori

  • Milovan94

    24.4.2022 #10 Author

    Ja ne mogu da verujem koliko lošu ekološku politiku imamo.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...