Opasan otpad neretko završava na njivama, potrebno dugoročno rešenje

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, izjavila je da će resorno Ministarstvo u narednom periodu ukloniti sav istorijski industrijski otpad sa teritorije Republike Srbije.

Povodom ove vesti, ekspertkinja za upravljanje otpadom, Kristina Cvejanov, navodi da je u pitanju dugo iščekivano rešenje za opasan i neopasan otpad uskladišten čak i više decenija na oko 80 lokacija bivših industrijskih postrojenja u Srbiji.

„Šira javnost nije upoznata sa tačnim količinama otpada koji je zaostavština nekadašnje privrede SFRJ, niti je poznato da li su ovim količinama doprinela i preduzeća koja su poslovala nakon njenog raspada. To što se o ovoj temi nije mnogo govorilo u javnosti potpuno je razumljivo. Teško je očekivati da jedna država otvoreno prizna svoju dugogodišnju nemoć da reši problem otpada, koji je u značajnom procentu po svojim karakteristikama opasan kako za životnu sredinu, tako i za čoveka“, objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže, ova nemoć ogleda se i u činjenici da više od 12 godina od kada je potpisana Bazelska konvencija, država Srbija nije uspela da izgradi postrojenje za tretman opasnog otpada.

„Ključni princip ovog dokumenta koji je u Srbiji ratifikovan zakonom davne 1999. godine jeste da se opasan otpad tretira najbliže mestu nastanka, jer se time smanjuje mogućnost akcedenta prilikom njegovog transporta. Ali strah građana u svim lokalnim sredinama koje su bile planirane za ovakav projekat pobedio je nastojanja države da problem tretmana opasnog otpada trajno reši“, ističe Cvejanov.

U nedostatku rešenja za tretman opasnog otpada jedina opcija prihvatljiva po životnu sredinu je izvoz ovakvog otpada u države Evropske unije radi trajnog zbrinjavanja, koje uglavnom podrazumeva da se opasan otpad u insineratorima spali radi dobijanja energije.

„Austrijska prestonica bila je „omiljena“ destinacija za putovanje opasnog otpada iz Srbije proteklih godina, a cena je za prosečan srpski džep bila podjednako nepristupačna kao i cena punog pansiona hotela u centru Beča. To je razlog zbog kojeg je više desetina hiljada tona opasnog otpada čekalo bolja vremena da bude trajno uklonjeno i zbrinuto na bezbedan način. I dobra vest je da su ta vremena konačno stigla“, smatra ekspertkinja za upravljanje otpadom.

Troškovi čišćenja industrije razorene krajem prošlog veka broje se milionima evra, zbog čega resornom Ministarstvu nije bilo lako da izdvoji odmah sva ova sredstva, pa se čišćenje istorijskog industrijskog otpada i do sada obavljalo po fazama.

„Problem visokih troškova izvoza opterećuje ne samo državu koja je dužna da zbrine istorijski otpad, već i industriju koja radi i koja je odgovorna za opasan otpad koji sama proizvede. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, objavljenim u Izveštaju o upravljanju otpadom u periodu od 2012. do 2019. godine, u toku tih osam godina izvezeno je 120.000 opasnog otpada radi daljeg tretmana. Međutim, ono što dodatno brine jeste što je više od toga odloženo na deponije u Srbiji“, naglasila je Cvejanov.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da su količine proizvedenog opasnog otpada u poslednjih osam godina varirale od 126.000 tona, do 53.000 tona, koliko je nastalo u 2015. godini, dok je 2019. godine u Srbiji stvoreno tačno 78.413 tona opasnog otpada.

„Visoka cena tretmana u inostranstvu ključni je razlog zbog kog je na više lokacija ilegalno zakopavan opasan otpad. Privredni subjekti su se vođeni ekonomskim interesima opredeljivali za najjeftinijeg pružaoca usluge zbrinjavanja opasnog otpada, a to jeftino je podrazumevalo da se opasan otpad zakopa u neku njivu, što je naravno kriminalni čin opasan i za zdravlje ljudi i za životnu sredinu“, upozorava naša sagovornica.

Kako ona kaže, posle decenija nebrige o otpadu, treba da se nadamo da je država konačno smogla snage da potpuno i trajno očisti sva skladišta industrijskog i opasnog otpada.

„Ne treba da zaboravimo i ne smemo da dozvolimo da se ona ponovo napune. Ili još gore, njive oko Obrenovca, Pančeva, Smedereva, Raške… Ne bi bilo odgovorno zanemariti ni činjenicu da Evropska unija može svakog trenutka da zabrani uvoz opasanog otpada na svoju teritoriju, što bi nas dovelo u situaciju da gotovo sav opasan otpad možemo da zbrinemo jedino odlaganjem na deponiju. Koliko god da je oproštaj od istorijskog otpada dobra vest, zabrinjava kakva je sudbina opasnog otpada koji će tek nastati“, zaključuje Cvejanov.