sve više dužnika ima problema sa otplatom

Domino efekat kineskih kredita u periodu geopolitičke krize

AnalizaIzdvajamoSvet

5.5.2024 13:43 Autor: Marko Miladinović 15

Domino efekat kineskih kredita u periodu geopolitičke krize Domino efekat kineskih kredita u periodu geopolitičke krize
Rast spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim dohotkom (Low and Middle Income Countries – LMIC) ubrzan je tokom poslednje decenije i nadmašio je... Domino efekat kineskih kredita u periodu geopolitičke krize

Rast spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim dohotkom (Low and Middle Income Countries – LMIC) ubrzan je tokom poslednje decenije i nadmašio je ekonomski rast ovih država, što izaziva ozbiljnu zabrinutost. Situacija je posebno loša u najsiromašnim zemljama – u njima je spoljni dug rastao najbržim tempom.

Štaviše, ranjivost duga se pogoršala u mnogim zemljama sa niskim prihodima koje ispunjavaju uslove za povlačenje sredstava iz Međunarodnog udruženja za razvoj (International Development Association – IDA). IDA je međunarodna finansijska institucija koja nudi koncesione zajmove i grantove najsiromašnijim zemljama sveta u razvoju, članica je grupacije Svetske banke i sedište joj je u Vašingtonu.

Akumulacija duga u ovim zemljama porasla je do te mere da je više od 60 odsto zemalja koje ispunjavaju uslove za sredstva IDA-e označeno kao izloženo velikom riziku od dugova.

Prema Izveštaju o međunarodnom dugu za 2023. godinu koji je objavila Svetska banka, ukupan obim spoljnog duga za ovakve države porastao je za 2,7 odsto tokom 2022. godine, na istorijski rekord od 1,1 biliona američkih dolara.

Kada se ukrste podaci Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jasno se uočavaju dve suprotstavljene strane na osnovu trendova poslednjih godina.

Afričke zemlje između Kine i MMF-a

U strukturi spoljnog duga zemalja sa niskim dohotkom, veliki udeo odnosi se na zajmove MMF-a. Većina visokozaduženih zemalja prema MMF-u pripada afričkom regionu.

Prema izveštaju Afričke razvojne banke, realni rast afričkog BDP-a pao je na 3,2 odsto u 2023. sa 4,1 odsto u 2022. zbog višestrukih ekonomskih šokova. Šokovi koji ometaju zamah rasta afričke ekonomije uključuju dugoročne implikacije i geoekonomsku fragmentaciju nakon pandemije, sukob Rusije i Ukrajine i nedavnu geopolitičku neizvesnost na Bliskom istoku. Ovi spoljni faktori, zajedno sa unutrašnjom političkom nestabilnošću i strogom monetarnom i fiskalnom politikom, rezultirali su sporijim stopama rasta od očekivanih.

Nasuprot tome, Kina je bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u poslednje dve decenije, tokom kojih je izrasla u drugu ekonomiju na svetu. Kina je u ovom trenutku najveći bilateralni poverilac LMIC zemljama, ali je po izveštaju Svetske banke ujedno bila i najveći zajmoprimac u toj grupi.

Kina je primila približno 40 odsto ukupnih neto finansijskih priliva u zemljama LMIC u deceniji od 2012. do 2022. godine. Ukupni finansijski neto prilivi od spoljnih kreditora u Kinu tokom ovog perioda iznosili su četiri biliona dolara, gde su 32 odsto ovog iznosa činili krediti, a preostalih 68 odsto priliv kapitala koji se sastoji od stranih direktnih investicija i različita ulaganja u aktivu.

DržavaDug prema Kini u milijardama dolara
Pakistan26,6
Angola21,0
Šri Lanka8,9
Etiopija6,8
Kenija6,7
Bangladeš6,1
Zambija6,1
Laos5,3
Egipat5,2
Nigerija4,3
Izvor: Svetska banka, IDA (podaci su zaključno sa 2022. godinom)

S druge strane, kao što je pomenuto, Kina je najveći pojedinačni kreditor ostalim zemljama niskog i srednjeg dohotka, sa kombinovanim javnim i javno garantovanim spoljnim dugom prema Kini u iznosu od 180 milijardi dolara u 2022. godini, piše Yahoo Finance.

Veći deo ovog duga otišao je na velike infrastrukturne projekte i eksploatacione industrije u afričkim zemljama, u region koji čini 44 odsto ukupnog duga LMIC zemalja prema Kini. Pored toga, u Južnoj Aziji spoljni dug prema Kini za deset godina porastao je otprilike sedmostruko – sa 6,4 milijarde dolara u 2012. na 42,9 milijardi dolara u 2022. godini, pri čemu je samo pakistanski dug činio dve trećine ovog povećanja.

Prema izveštaju Svetske banke, kinesko kreditiranje je usmereno na tri glavna strateška pravca: zemlje koje proizvode naftu, zemlje bogate mineralima u podsaharskoj Africi i susedne zemlje povezane sa kineskom inicijativom Pojas i put.

Kina obezbedila više od bilion dolara kredita kroz inicijativu Pojas i put

Zaključno sa 2022. godinom, Pakistan i Angola imaju najveće dugove prema Kini. Obe zemlje su od Kine uzele milijarde dolara kredita za različite infrastrukturne i energetske projekte, a za obe je zajedničko i to što imaju velikih problema da servisiraju svoje dugove. U februaru ove godine Kina je Pakistanu produžila rok dospeća zajma od dve milijarde dolara, a vlasti Angole su u martu pregovarale o nižoj mesečnoj otplati dugova sa svojim najvećim kreditorom, Kineskom razvojnom bankom.

Kina je obezbedila zemljama u razvoju preko bilion dolara kredita kroz inicijativu Pojas i put, ogroman projekat ekonomskog razvoja koji ima za cilj unapređenje trgovine između Kine i zemalja širom Azije, Afrike i Evrope.

Mnogi zapadni ekonomisti veruju da bi ovo pozajmljivanje moglo biti problem u bliskoj budućnosti, a pogotovu u svetlu kriza koje su se dešavale poslednje tri-četiri godine, koje su umnogome oslabile platežnu moć kreditiranih zemalja. Prema izveštaju kompanije AidData iz 2023. godine, 80 odsto ovih zajmova uključuje zemlje u finansijskim problemima, što izaziva zabrinutost da li će ikada u potpunosti moći da otplate svoje dugove.

Dok Kina tvrdi da je Pojas i put pokretač globalnog razvoja, kritičari na Zapadu već dugo upozoravaju da taj plan zapravo koristi diplomatiju “zamke duga”, taktiku u kojoj jedna zemlja koristi zajmove da bi stekla uticaj na drugu, jer ako nema novca za isplatu države između ostalog nude kao kompenzaciju udeo u strukturnim projektima i javnim preduzećima od velikog značaja.

Ipak, ukoliko u nekom trenutku sposobnost otplaćivanja dugova postane previše dovedena u pitanje, to može kao domino efekat da ima negativne posledice i po Kinu, kojoj su takođe potrebni veći novčani tokovi za servisiranje sopstvenih zajmova.

Treba napomenuti i da, prema podacima zaključno sa 2022. godinom, Srbija nije bila plasirana među prvih dvadeset dužnika Kini, ali će se najverovatnije naći na toj listi kada se budu svodili računi za prošlu godinu, imajući u vidu da se naša zemlja dodatno zaduživala. Prema podacima Uprave za javni dug, na kraju prvog kvartala ove godine, Srbija je samo Export-Import Bank of China dugovala 2,89 milijardi dolara.

  • BLIZANAC

    5.5.2024 #1 Author

    Zato i ne treba uzimati kredite

    Odgovori

  • HANA

    5.5.2024 #3 Author

    Nisu povoljni njihovi krediti,
    a mi smo do guše zaduženi.

    Odgovori

  • LAV

    5.5.2024 #6 Author

    Pa kredit kad- tad dodje na naplatu, ali malo ko o tome razmislja kada ulazi u zaduzenje.

    Odgovori

  • ELLA

    6.5.2024 #7 Author

    Ekonomski tigar je u sve manjem kavezu

    Odgovori

  • ŽIZI

    6.5.2024 #9 Author

    Mač sa dve oštrice

    Odgovori

  • SUNCICA

    6.5.2024 #10 Author

    Nikada nije sigurno uzeti kredit

    Odgovori

  • VALERIJA

    6.5.2024 #11 Author

    Evo ga glavno uzrok Inflacije o kome se jako retko piše i govori.

    Odgovori

  • jevtić

    7.5.2024 #12 Author

    Sve što može, najbolje bez kredita

    Odgovori

  • Kata

    7.5.2024 #13 Author

    Najgore vreme za kredite

    Odgovori

  • BIJUTI27

    8.5.2024 #14 Author

    Nas zaobići neće duzničko ropstvo

    Odgovori

  • BIJUTI27

    20.5.2024 #15 Author

    Zbog banaka je propala Jugoslavija, a to čeka i Srbiju…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *