Naplaćivanje plastičnih kesa u radnjama čist profit za kompanije ili ekološki potez?

Bez obzira na negativne reakcije većine potrošača na naplatu kesa u trgovinama, činjenica je da se upotreba kesa značajno smanjila otkako je ova mera uvedena.

Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine je saopštilo da je upotreba plastičnih kesa smanjena za 80 odsto. Neka ranija istraživanja pokazala su da građani Srbije prosečno dnevno koriste sedam kesa, sada bi to verovatno bilo manje, ali i dalje više od evropskog proseka.

„Nedavno britansko istraživanje pokazalo je da prosečni Britanac sada kupuje samo tri kese godišnje od velikih trgovaca u poređenju sa 140 koliko je kupovao 2014. godine pre uvođenja mere naplate kesa. Njihovo istraživanje je takođe pokazalo da je naplata kesa, koja je kod njih počela nešto ranije nego kod nas, 2015. godine, smanjila upotrebu jednokratnih kesa za 97 odsto u supermarketima“, navodi za Biznis.rs urednica portala Centra za promociju cirkularne ekonomije Marija Dedić.

Naplata kesa u Srbiji je počela 2018. godine. Osim supermarketa, naplata kesa je u poslednje vreme sve prisutnija i u drugim radnjama, prvenstveno odeće i obuće.

„Ako sudimo samo po činjenici da je upotreba kesa smanjena, reklo bi se da je mera dobra. Ali, nekoliko pitanja se postavlja. Prvo, gde odlazi taj novac od naplate kesa. Budući da su trgovci uvođenje naplate objasnili željom da smanje plastiku i doprinesu zaštiti životne sredine, bilo bi logično da taj novac ode u namenski fond za zelene projekte. U suprotnom, to je čist profit za kompanije od čije dobre volje zavisi da li će taj novac nameniti za neke ekološke projekte“, upozorila je naša sagovornica.

Problem je, ističe ona, i vrsta kesa. U Beogradu je od 2020. godine zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, kasnije i u drugim gradovima. Umesto plastičnih kesa, počele su da se koriste takozvane biorazgradive koje su predmet kritike stručnjaka, jer stvaraju mikroplastiku.

„Svaka mera koja ne uključuje upotrebu plastike je bolja – promocija korišćenja cegera, platnenih torbi, eko vrećica za voće i povrće. Ali kese su samo vrh ledenog brega. Pogledajte količinu nepotrebne plastike u supermarketima, od voća i povrća upakovanog u plastiku, do ambalaže naših omiljenih napitaka. Možemo mi da odemo sa cegerom u prodavnicu, a onda kupimo sve ostalo u plastici, zato što drugog izbora nemamo. Jednokratna plastika je svuda oko nas, ali za njeno smanjenje potrebna je sistemska promena, da kompanije pronađu alternativne materijale, a država da destimuliše upotrebu plastike“, ocenila je Dedić.

Prema njenim rečima, na primeru naplate kesa potvrđeno je ono što je već bilo poznato – da do promene ponašanja dolazi najpre kada smo finansijski stimulisani da ponašanje promenimo.

„U slučaju naplate kesa, želja da izbegnu trošak naterala je i ljude koji inače nisu ekološki svesni, da nose cegere u prodavnicu. Mnogo značajnija mera za smanjenje plastičnog otpada je uvođenje depozitnog sistema za ambalažu, jer bi građani bili motivisani da ambalažu vraćaju u prodavnicu, čime bi se povećala stopa reciklaže plastičnog otpada i sprečilo da on završi na deponijama. Zašto ne dolazi do uvođenja depozitnog sistema, iako je on najavljen još pre nekoliko godina, pitanje je za nadležne“, upitala je naša sagovornica.

Naplatu plastičnih kesa inicirala trgovačka preduzeća

Kako za Biznis.rs objašnjava proizvođač plastične ambalaže Viktor Grujić, naplatu plastičnih kesa inicirala su trovačka preduzeća, pre svega veliki trgovački sistemi, jer je raniji sistem u kome su oni poklanjali plastične kese na kasi njima bio veoma skup.

„Naplatom plastičnih kesa ovaj trošak je anuliran, čak se pravi i neka dobit, kao i na svakoj trgovačkoj robi. Sama naplata kesa je u početku za potrošače bila veliki šok, jer su godinama pre toga plastične kese bile besplatne. Uvođenjem naplate plastičnih kesa po našim podacima, a imajući u vidu sopstveno iskustvo, smanjena je njihova upotreba za 75 do 80 odsto, ali samo tamo gde se one naplaćuju“, ističe naš sagovornik.

U sredinama gde se po zakonskim rešenjima insistira da kese na kasama budu deblje (npr. u Beogradu je minimalna debljina kesa na kasama 50 mikrona), tu je smanjenje potrošnje i veće.

Upitan značaj kesa u odnosu na ostalu ambalažu

Potrošnja kesa u Srbiji je, kako navodi Grujić, na nivou od 6.000 do 7.000 tona godišnje. Ukupna potrošnja različitih vrsta ambalaže od različitih materijala je oko 350.000 tona.

„Ukupan komunalni otpad u Srbiji je oko tri miliona tona. Dakle, kese su oko dva odsto ambalažnog otpada i oko 0,25 procenata komunalnog otpada. Takođe, ovde govorimo o kesama koje se koriste isključivo za pakovanje robe u prodavnicama. Često kada se analizira plastični otpad u kategoriju kesa, dodaju se i razne vrste ambalažnih kesa (npr. kesa za pakovanje pasulja, pirinča, smrznutih proizvoda, ribe, kese za smeće i sl.), pa se na taj način veštački uveliča njihova stvarna količina“, naglasio je naš sagovornik.

Grujić ističe da ne treba mešati plasticne kese za pakovanje robe na mestu prodaje (u radnjama) sa ostalim plastičnim kesama koje su osnovna ambalaža za pakovanje proizvoda.

„Takođe, kada se analizira morfološki sastav otpada na deponijama, često se iskazuje da plastičnih kesa ima više nego što ih stvarno ima, a razlog je taj što se plastične kese iz prodavnica u 80 do 90 odsto slučajeva koriste i kao kese za smeće, pa ih je lako primetiti na deponijama“, obrazložio je on.

Sama problem plastičnih kesa je, smatra Grujić, malo preuveličan, ali priča o plastičnim kesama je poslužila da se usmeri pažnja na plastiku i plastični ambalažni otpad u celini.

Kategorije plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu

Direktiva Evropske unije iz 2015. godine je još dodatno usmerila pažnju na plastične kese. Po ovoj direktivi one su svrstane u tri kategorije.

1. Veoma tanke kese debljine ispod 15 mikrona

Ovo su kese koje se koriste za nužno pakovanje robe (voća, povrća, rinfuzne robe, vlaznih i masnih proizvoda).

„Da nema ovih kesa ne bi bilo moguće na adekvatan način spakovati rinfuznu robu. Tamo gde su bili pokušaji da se ove kese zabrane, postignut je kontraefekat. Naime, sve ono što je bilo rinfuzno počelo je da dolazi vec upakovano i 90 odsto ponovo u plastici. Ako je ranije kilogram voća pakovan u plastičnu kesu težine 2 grama, nakon zabrana se isti taj kilogram voća pakovao u ambalažu od 15 do 20 grama plastike“, objašnjava Grujić.

Pritom su ova, kako kaže, ova pakovanja morala da se rade u posebnim fabrikama za pakovanje, čime je često proizvod postao za 20 do 30 procenata skuplji nego ranije.

„Takođe se enormno povećalo i bacanje hrane. Od ovih pokušaja se nakon toga uglavnom odustajalo. Čak i ako je bilo pokušaja da se pri pakovanju plastika zameni nekim drugim materijalima npr. papirom, često su u pitanju bili proizvodi iz više slojeva npr. laminirani plastika/papir, čime su počele da se povećavaju potrošnje nekih vrsta ambalaže koje uopšte nije moguće reciklirati, ili je to mnogo teže nego kod obične plastike“, ističe naš sagovornik.

2. Tanke kese debljine od 15 do 50 mikrona

Ovo su kese koje se najcešće troše na kasama domaćih prodavnica. EU je postavila kao cilj smanjenje upotrebe ovih kesa na nivo do 40 komada po glavi stanovnika godišnje. Kako bi se ispunili ovi ciljevi neke zemlje EU su krenule putem potpune zabrane ove kategorije kesa.

3. Plastične kese za višekratnu upotrebu

Ovde je reč o kesama debljine veće od 50 mikrona. Ove kese su debele, dosta skuplje, moguće ih je koristiti više puta u kupovinu, a kasnije i kao kesu za smeće. Ove kese se veoma često proizvode od recikliranih materijala, lako ih je sakupiti i ponovo reciklirati. Ova kategorija kesa je izuzeta od svih mera ograničenja.

„Dakle generalno se u većini zemalja EU kao rešenje iskristalisala zabrana kesa od 15 do 50 mikrona, a dozvoljeno je korišćenje kesa ispod 15 mikrona, samo gde je to neophodno (voće, povrće, rinfuz i sl.) i forsiranje korišćena kesa za višekratnu upotrebu (debljine veće od 50 mikrona), a često se traži da kod ovih kesa za višekratnu upotrebu bude obavezno korišćenje određenog procenta reciklaže“, navodi Grujić.

Kada je reč o okso kesama, one su po nekom rasporedu Ministarstva zaštite životne sredine na redu za rešavanje u zadnjem kvartalu ove godine. Verovatno će se, kao i u EU, ići na njihovu zabranu.

„Treba ići na smanjenje korišćenja plastičnih kesa. Koristiti ih tamo gde je neophodno kod pakovanja (voće, povrće, rinfuzi), i koristiti na kasama debele plastične kese koje su za više upotreba, koje su u što većem procentu izrađene od recikliranih sirovina, i koje se nakon upotrebe za pakovanje robe mogu kasnije iskoristiti i kao kesa za smeće“, smatra proizvođač plastike Viktor Grujić.