U Srbiji se za pakovanje robe u maloprodajama potroši oko 7.000 tona kesa godišnje

Naplaćivanje plastičnih kesa u radnjama čist profit za kompanije ili ekološki potez?

EkologijaSrbijaU fokusuVesti

13.8.2022 12:01 Autor: Julijana Vincan 36

Naplaćivanje plastičnih kesa u radnjama čist profit za kompanije ili ekološki potez? Naplaćivanje plastičnih kesa u radnjama čist profit za kompanije ili ekološki potez?
Bez obzira na negativne reakcije većine potrošača na naplatu kesa u trgovinama, činjenica je da se upotreba kesa značajno smanjila otkako je ova mera... Naplaćivanje plastičnih kesa u radnjama čist profit za kompanije ili ekološki potez?

Bez obzira na negativne reakcije većine potrošača na naplatu kesa u trgovinama, činjenica je da se upotreba kesa značajno smanjila otkako je ova mera uvedena.

Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine je saopštilo da je upotreba plastičnih kesa smanjena za 80 odsto. Neka ranija istraživanja pokazala su da građani Srbije prosečno dnevno koriste sedam kesa, sada bi to verovatno bilo manje, ali i dalje više od evropskog proseka.

„Nedavno britansko istraživanje pokazalo je da prosečni Britanac sada kupuje samo tri kese godišnje od velikih trgovaca u poređenju sa 140 koliko je kupovao 2014. godine pre uvođenja mere naplate kesa. Njihovo istraživanje je takođe pokazalo da je naplata kesa, koja je kod njih počela nešto ranije nego kod nas, 2015. godine, smanjila upotrebu jednokratnih kesa za 97 odsto u supermarketima“, navodi za Biznis.rs urednica portala Centra za promociju cirkularne ekonomije Marija Dedić.

Naplata kesa u Srbiji je počela 2018. godine. Osim supermarketa, naplata kesa je u poslednje vreme sve prisutnija i u drugim radnjama, prvenstveno odeće i obuće.

„Ako sudimo samo po činjenici da je upotreba kesa smanjena, reklo bi se da je mera dobra. Ali, nekoliko pitanja se postavlja. Prvo, gde odlazi taj novac od naplate kesa. Budući da su trgovci uvođenje naplate objasnili željom da smanje plastiku i doprinesu zaštiti životne sredine, bilo bi logično da taj novac ode u namenski fond za zelene projekte. U suprotnom, to je čist profit za kompanije od čije dobre volje zavisi da li će taj novac nameniti za neke ekološke projekte“, upozorila je naša sagovornica.

Plastoćme lese
Foto: Shutterstock

Problem je, ističe ona, i vrsta kesa. U Beogradu je od 2020. godine zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, kasnije i u drugim gradovima. Umesto plastičnih kesa, počele su da se koriste takozvane biorazgradive koje su predmet kritike stručnjaka, jer stvaraju mikroplastiku.

Svaka mera koja ne uključuje upotrebu plastike je bolja – promocija korišćenja cegera, platnenih torbi, eko vrećica za voće i povrće. Ali kese su samo vrh ledenog brega. Pogledajte količinu nepotrebne plastike u supermarketima, od voća i povrća upakovanog u plastiku, do ambalaže naših omiljenih napitaka. Možemo mi da odemo sa cegerom u prodavnicu, a onda kupimo sve ostalo u plastici, zato što drugog izbora nemamo. Jednokratna plastika je svuda oko nas, ali za njeno smanjenje potrebna je sistemska promena, da kompanije pronađu alternativne materijale, a država da destimuliše upotrebu plastike“, ocenila je Dedić.

Prema njenim rečima, na primeru naplate kesa potvrđeno je ono što je već bilo poznato – da do promene ponašanja dolazi najpre kada smo finansijski stimulisani da ponašanje promenimo.

„U slučaju naplate kesa, želja da izbegnu trošak naterala je i ljude koji inače nisu ekološki svesni, da nose cegere u prodavnicu. Mnogo značajnija mera za smanjenje plastičnog otpada je uvođenje depozitnog sistema za ambalažu, jer bi građani bili motivisani da ambalažu vraćaju u prodavnicu, čime bi se povećala stopa reciklaže plastičnog otpada i sprečilo da on završi na deponijama. Zašto ne dolazi do uvođenja depozitnog sistema, iako je on najavljen još pre nekoliko godina, pitanje je za nadležne“, upitala je naša sagovornica.

Naplatu plastičnih kesa inicirala trgovačka preduzeća

Kako za Biznis.rs objašnjava proizvođač plastične ambalaže Viktor Grujić, naplatu plastičnih kesa inicirala su trovačka preduzeća, pre svega veliki trgovački sistemi, jer je raniji sistem u kome su oni poklanjali plastične kese na kasi njima bio veoma skup.

„Naplatom plastičnih kesa ovaj trošak je anuliran, čak se pravi i neka dobit, kao i na svakoj trgovačkoj robi. Sama naplata kesa je u početku za potrošače bila veliki šok, jer su godinama pre toga plastične kese bile besplatne. Uvođenjem naplate plastičnih kesa po našim podacima, a imajući u vidu sopstveno iskustvo, smanjena je njihova upotreba za 75 do 80 odsto, ali samo tamo gde se one naplaćuju“, ističe naš sagovornik.

U sredinama gde se po zakonskim rešenjima insistira da kese na kasama budu deblje (npr. u Beogradu je minimalna debljina kesa na kasama 50 mikrona), tu je smanjenje potrošnje i veće.

Upitan značaj kesa u odnosu na ostalu ambalažu

Potrošnja kesa u Srbiji je, kako navodi Grujić, na nivou od 6.000 do 7.000 tona godišnje. Ukupna potrošnja različitih vrsta ambalaže od različitih materijala je oko 350.000 tona.

Ukupan komunalni otpad u Srbiji je oko tri miliona tona. Dakle, kese su oko dva odsto ambalažnog otpada i oko 0,25 procenata komunalnog otpada. Takođe, ovde govorimo o kesama koje se koriste isključivo za pakovanje robe u prodavnicama. Često kada se analizira plastični otpad u kategoriju kesa, dodaju se i razne vrste ambalažnih kesa (npr. kesa za pakovanje pasulja, pirinča, smrznutih proizvoda, ribe, kese za smeće i sl.), pa se na taj način veštački uveliča njihova stvarna količina“, naglasio je naš sagovornik.

Kasirka
Foto: Pexels.com

Grujić ističe da ne treba mešati plasticne kese za pakovanje robe na mestu prodaje (u radnjama) sa ostalim plastičnim kesama koje su osnovna ambalaža za pakovanje proizvoda.

„Takođe, kada se analizira morfološki sastav otpada na deponijama, često se iskazuje da plastičnih kesa ima više nego što ih stvarno ima, a razlog je taj što se plastične kese iz prodavnica u 80 do 90 odsto slučajeva koriste i kao kese za smeće, pa ih je lako primetiti na deponijama“, obrazložio je on.

Sama problem plastičnih kesa je, smatra Grujić, malo preuveličan, ali priča o plastičnim kesama je poslužila da se usmeri pažnja na plastiku i plastični ambalažni otpad u celini.

Kategorije plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu

Direktiva Evropske unije iz 2015. godine je još dodatno usmerila pažnju na plastične kese. Po ovoj direktivi one su svrstane u tri kategorije.

1. Veoma tanke kese debljine ispod 15 mikrona

Ovo su kese koje se koriste za nužno pakovanje robe (voća, povrća, rinfuzne robe, vlaznih i masnih proizvoda).

„Da nema ovih kesa ne bi bilo moguće na adekvatan način spakovati rinfuznu robu. Tamo gde su bili pokušaji da se ove kese zabrane, postignut je kontraefekat. Naime, sve ono što je bilo rinfuzno počelo je da dolazi vec upakovano i 90 odsto ponovo u plastici. Ako je ranije kilogram voća pakovan u plastičnu kesu težine 2 grama, nakon zabrana se isti taj kilogram voća pakovao u ambalažu od 15 do 20 grama plastike“, objašnjava Grujić.

Pritom su ova, kako kaže, ova pakovanja morala da se rade u posebnim fabrikama za pakovanje, čime je često proizvod postao za 20 do 30 procenata skuplji nego ranije.

„Takođe se enormno povećalo i bacanje hrane. Od ovih pokušaja se nakon toga uglavnom odustajalo. Čak i ako je bilo pokušaja da se pri pakovanju plastika zameni nekim drugim materijalima npr. papirom, često su u pitanju bili proizvodi iz više slojeva npr. laminirani plastika/papir, čime su počele da se povećavaju potrošnje nekih vrsta ambalaže koje uopšte nije moguće reciklirati, ili je to mnogo teže nego kod obične plastike“, ističe naš sagovornik.

2. Tanke kese debljine od 15 do 50 mikrona

Ovo su kese koje se najcešće troše na kasama domaćih prodavnica. EU je postavila kao cilj smanjenje upotrebe ovih kesa na nivo do 40 komada po glavi stanovnika godišnje. Kako bi se ispunili ovi ciljevi neke zemlje EU su krenule putem potpune zabrane ove kategorije kesa.

3. Plastične kese za višekratnu upotrebu

Ovde je reč o kesama debljine veće od 50 mikrona. Ove kese su debele, dosta skuplje, moguće ih je koristiti više puta u kupovinu, a kasnije i kao kesu za smeće. Ove kese se veoma često proizvode od recikliranih materijala, lako ih je sakupiti i ponovo reciklirati. Ova kategorija kesa je izuzeta od svih mera ograničenja.

„Dakle generalno se u većini zemalja EU kao rešenje iskristalisala zabrana kesa od 15 do 50 mikrona, a dozvoljeno je korišćenje kesa ispod 15 mikrona, samo gde je to neophodno (voće, povrće, rinfuz i sl.) i forsiranje korišćena kesa za višekratnu upotrebu (debljine veće od 50 mikrona), a često se traži da kod ovih kesa za višekratnu upotrebu bude obavezno korišćenje određenog procenta reciklaže“, navodi Grujić.

Kada je reč o okso kesama, one su po nekom rasporedu Ministarstva zaštite životne sredine na redu za rešavanje u zadnjem kvartalu ove godine. Verovatno će se, kao i u EU, ići na njihovu zabranu.

„Treba ići na smanjenje korišćenja plastičnih kesa. Koristiti ih tamo gde je neophodno kod pakovanja (voće, povrće, rinfuzi), i koristiti na kasama debele plastične kese koje su za više upotreba, koje su u što većem procentu izrađene od recikliranih sirovina, i koje se nakon upotrebe za pakovanje robe mogu kasnije iskoristiti i kao kesa za smeće“, smatra proizvođač plastike Viktor Grujić.

  • DANIJELA

    13.8.2022 #1 Author

    Pitanje je koliko su kese koje placamo biorazgradive?!

    Odgovori

  • SNEZANA

    13.8.2022 #2 Author

    Cist profit,da se narodu pare uzmu

    Odgovori

  • VOJKAN

    13.8.2022 #6 Author

    Pitanje je koliko su ekološke kese zapravo ekološke

    Odgovori

  • JANA

    13.8.2022 #9 Author

    Ni meni nikada jasno nece biti ,kako su kese ekoloske tj.biorazgradive ,mislim da je to zabluda al ajde

    Odgovori

  • TINA

    13.8.2022 #10 Author

    Sve se radi, samo pare da se uzmu

    Odgovori

  • Dea

    13.8.2022 #11 Author

    Ceger i u kupovinu..

    Odgovori

  • SRDJAN

    13.8.2022 #13 Author

    Cist je ovde profit sa kesama. Nista se nije postiglo sa placanjem kesa, tj. vrlo malo je postignuto a kese koje se prodaju po radnjama su sve samo ne biorazgradive. To se jasno vidi koliko su te kese jake i cvrste ko sto su i prethodne kod nas bile.

    Odgovori

  • GOCA BG

    13.8.2022 #14 Author

    Pise da su biorazgradive,ali mislim da je sve uzimanje para…

    Odgovori

  • VERA

    13.8.2022 #15 Author

    To je cista zarada, nema tu sekoloske svesti.

    Odgovori

  • IVAN

    13.8.2022 #16 Author

    A jesu li i kese poskupele kao i sve ostalo?

    Odgovori

  • GAGA

    13.8.2022 #17 Author

    Pre neki dan su mi u apoteci naplatili malu papirnu kesu 50 din

    Odgovori

  • LUKA

    13.8.2022 #18 Author

    Samo uzimanje novca

    Odgovori

  • MAJALG

    13.8.2022 #19 Author

    Fascinantno je da jedna kesa u nekom marketu kosta 13.din to je nestvarno za nesto cija izrada ne kosta mozda ni dinar, tako da je to cist profit.

    Odgovori

  • NATI29

    14.8.2022 #20 Author

    Cist profit za firme

    Odgovori

  • goca87

    14.8.2022 #21 Author

    Čist profit

    Odgovori

  • MADMAX

    14.8.2022 #22 Author

    Još jedna manipulacija.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    14.8.2022 #23 Author

    Ovo je win-win situacija

    Odgovori

  • Ceca

    14.8.2022 #24 Author

    Mislim i jedno i drugo…

    Odgovori

  • Milovan94

    14.8.2022 #26 Author

    Svi gledaju samo da imaju korist.

    Odgovori

  • ZVEZDICA01

    14.8.2022 #27 Author

    Čist profit!

    Odgovori

  • MARA

    14.8.2022 #28 Author

    Čist profit, većina i nije biorazgradiva..

    Odgovori

  • VILENJAK

    14.8.2022 #29 Author

    Ne vrede ni 2 din., no dobro. Mi ćutimo, njima prolazi.

    Odgovori

  • Milisavka

    14.8.2022 #30 Author

    Samo pare da se uzmu

    Odgovori

  • BRANA19

    14.8.2022 #31 Author

    Samo da se pare uzimaju .

    Odgovori

    • MIŠKOVIĆ

      15.8.2022 #32 Author

      Čist profit. I ranije su bile ukalkulisane u cene, nisu besplatne. Sada se dodatno naplacuju

      Odgovori

  • Maša

    14.8.2022 #33 Author

    Cist racun, duga ljubav…

    Odgovori

  • TATJANA

    14.8.2022 #34 Author

    Profit

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    14.8.2022 #35 Author

    Cist profit …cist

    Odgovori

  • BOJANA

    2.9.2022 #36 Author

    Čist profit

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...