Građani strepe od odmrzavanja, a naftaši od zamrzavanja cena goriva

Uredba Vlade Srbije kojom je cena evrodizela fiksirana na 179 dinara, a bezolovnog motornog benzina na 171 dinar po litru, biće na snazi još tačno nedelju dana, do 14. marta. Međutim, i vozače i naftaše brine šta će biti posle toga.

Ukoliko vlada odluči da „odmrzne“ cene, to bi mogao biti jak udar na novčanike građana, dok u naftnim kompanijama strepe od drugog scenarija, po kojem bi se ova Uredba mogla produžiti za još mesec dana. To bi značilo da bi oni i dalje gorivo morali da prodaju po fiksnim cenama, dok cene u veleprodaji i na globalnom tržištu rastu, prenosi Euronews.

Strah od mogućeg uvođenja zabrane Sjedinjenih Američkih Država i Evrope na izvoz ruske nafte, i potencijalni posledični manjak ponude na tržištu, vinuo je cenu evropske nafte Brent sinoć na 130 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skočila na 126 dolara. Poređenja radi, cena nafte je nekoliko dana pre nego što je u Srbiji zamrznuta cena goriva, 7. februara bila 93,27 dolara. Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije, u istom mesecu prošle godine, cena sirove nafte je bila 60,56 dolara. Za godinu dana, ona je više nego udvostručena.

Prognoze koje stižu iz sveta nisu optimistične. Ekonomista Bank of America Itan Haris (Ethan Harris) procenjuje da bi gubitak od pet miliona barela iz Rusije mogao da dovede do udvostručenja cene nafte na 200 dolara po barelu, kao i do smanjenja svetskog ekonomskog rasta.

„Ako Zapad zabrani veći deo ruskog izvoza energije, to bi bio veliki šok za globalna tržišta. Pored nafte, divlji rast cena zahvatio je sva robna tržišta, kakav se ne pamti od 1915. godine. Prošle nedelje nikl je skočio za 19 odsto, aluminijum za 15 procenata, cink za 12 odsto, a bakar za osam, dok je pšenica na terminskom tržištu uzletela za 60 procenata, a kukuruz za 15 odsto. To će samo doprineti uzlaznom kretanju globalne inflacije“, izjavio je Haris.

Države u regionu, poput Mađarske i Hrvatske, takođe su ograničile cena derivata. Mađarska je polovinom februara odlučila da kao meru protiv inflacije produži ograničenje cene goriva za još tri meseca. Ograničenje maloprodajne cene goriva na 480 forinti (1,53 dolara) po litru ostaće na snazi do 15. maja.

U Hrvatskoj tržište u potpunosti određuje cenu goriva od 2014. godine, ali tamošnja vlada je u oktobru prošle godine prvi put donela uredbu o ograničavanju cena, i to nakon snažnog skoka cene nafte i derivata na međunarodnim tržištima zbog oporavka potražnje nakon pandemije korona virusa.

Uredbom od 14. oktobra prošle godine prvo su bile ograničene cene svih benzina i dizela, a izmenom Uredbe vlada je od 15. novembra prošle godine ograničila cene osnovnih goriva. Zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, od 7. decembra prošle godine, vlada je ukinula tu uredbu.

U februaru je Vlada Hrvatske donela novu uredbu, kojom je ponovo odredila najviše cene naftnih derivata. Tako je Eurosupera95 koštao 11,37 kuna (1,51 evra) po litri, Evrodizel 11,29 kuna (1,5 evra) po litri, dok je cena Eurodizela BS plavog 6,5 kuna za litri (0,86 evra).

Kazne za pet pumpi

U našoj zemlji rade 1.563 benzinske pumpe, a da bi mogle da prodaju gorivo moraju da dobiju licencu. Republička tržišna inspekcija podnela je pet prekršajnih prijava protiv vlasnika pumpi koji su ograničavali prodaju derivata. Nadležni poručuju da svih vrsta goriva ima dovoljno i da nema ograničenja kupovine.

Počasni predsednik Unije posodavaca Srbije i suvlasnik kompanije Nafta, Nebojša Atanacković, za Euronews Srbija navodi da je trenutna realna cena dizela na pumpama 195 dinara, a benzina oko 181 dinar, kao i da bi građani toliko danas plaćali gorivo da Vlada Srbije nije zamrzla cene.

„Vlasnicima pumpi se ne isplati nabavka, jer ispada da bi trebalo da dizel kupe za 189 dinara, a da ga prevezu do pumpi i da ga prodaju za 179 dinara. Očekujemo da država u četvrtak na sednici Vlade predloži neko rešenje. Ako bi cene ostale zamrznute, to bi bilo bolje za potrošače, ali bi država morala da nadoknadi razliku uvoznicima derivata“, objasnio je Atanacković.