Građani zavrnuli rukave i sakupljali smeće širom Srbije

Treća akcija čišćenja „Zavrni Rukave“, koju su organizovala ekološka udruženja i organizacije na nivou Srbije, okupila je 25. aprila građane na više od 50 lokacija. Ljudi širom Srbije koji imaju razvijenu ekološku svest sakupljali su razne vrste otpada među kojim dominira plastična ambalaža, ali ima svega – od garderobe, obuće, kućnih aparata, starih guma, televizora, opreme za prskanje pesticida, do mušema, pa čak i aparata za astmu.

„Na poslednjoj akciji u kampanji je učestvovalo oko 2.000 ljudi. Mi naravno ne možemo da pokupimo sav otpad, ali smo mobilisali jedan ozbiljan broj ljudi. Problem otpada nam je bio blizak uvek kao grupi koja se bavi zagađenjem životne sredine, ali inicijalna kapisla je odlazak na Staru Planinu i uvid u situaciju na terenu. Toliko smeća ima na mestu koje predstavlja nešto najlepše i najdragocenije što imamo. Slavinjsko grlo koje je jedan od najslikanijih lokaliteta Srbije, totalno je prekriven smećem. Jednostavno, pored tolike štroke normalna osoba ne može da uživa. Kao neko ko stalno putuje moram da konstatujem da imamo jednu od najlepših i najprljavijih država ne samo Evrope, već i sveta. Postoje zemlje Južne i Centralne Amerike i Azije koje mogu da nas posrame. O takozvanom zapadnom svetu da ne govorimo. Stvarno je minut do dvanaest“, uporozava u izjavi za Biznis.rs predstavnik organizacije Eko straža, Bojan Simišić.

Ispred same organizacije i inicijative „Zavrni rukave“ stoji nekoliko organizacija i građanskih inicijativa: Eko Straža, Trash Hero, Nije Blam, Očisti kraj i mnoge druge lokalne i manje ekološke grupe.

„Ovo je druga akcija kojoj se Trash Hero priključio. Neformalna grupa građana Eko Straža su pokrenuli prvu akciju ‘Zavrni rukave’ i pozvali sve organizacije i pojedince da podrže, a kako Trash Hero Beograd i Srbija (formalno: Udruženje Eko Heroj) ima već četiri godine iskustva u organizovanju volonterskih akcija čišćenja, sa velikim zadovoljstvom smo se uključili, voljni da podelimo znanje i iskustvo koje smo kroz godine stekli sa svima koji žele da prvi put organizuju akciju čišćenja, da hostujemo akcije na našim društvenim mrežama i tako pomognemo da akcije budu vidljivije i da više ljudi dođe, i da odgovorimo na sva pitanja i nedoumice organizatorima, odnosno domaćinima akcija“, istakla je za Biznis.rs osnivač udruženja Trash Hero (Eko Heroj) u Srbiji, Dragana Katić.

Kako ona kaže, u Beogradu su ljudi već naviknuti na Trash Hero Beograd akcije i samo čekaju da vide koja je lokacija sada u pitanju, a aktivni su i Trash Hero Kraljevo, Trash Hero Begeč, i Trash Hero Ruski Krstur.

„Trash Hero Begeč i Trash Hero Ruski Krstur su za četiri godine organizovanja akcija očistili skoro sav otpad i sada ‘imaju problem’ da nađu lokacije. Nadamo se da kroz neku godinu svi imamo ovakve ‘probleme’. Na akciji ‘Zavrni Rukave 2’ koja je bila 28. marta imali smo 14 prijavljenih lokacija, a na ‘Zavrni Rukave 3’ čak 54, prema čemu možemo videti da je građanima stalo i da žele da uzimaju stvari u svoje ruke i ne čekaju da im se sva rešenja ponude“, naglasila je naša sagovornica.

Simišić smatra da Trash Hero radi sjajnu stvar, a, kako kaže, Eko Straža je samo digla stvari na viši nivo, odnosno, napravila da akcija bude multi-organizaciona, odnosno da učestvuju razni timovi, kao i da čak pojedinci mogu da budu domaćini, odnosno, vođe timova.

„Uključili smo veći broj gradova – Eko Straža je iskoristila svoje resurse, jer ima dosta pratilaca na društvenim mrežava, posebno na društvenoj mreži Facebook, pa je poziv na kolektivnu akciju bio možda ‘vidljiviji’. Takođe, dogovoreno je da to bude kampanja koja će imati akcije na svake četiri nedelje. Još jedna dobra stvar je što nas ‘ima više’ da iskoristimo medijski prostor koji se otvara, pa možemo da se ‘rastrčimo’. Jedan može da da izjavu za jednu televiziju, drugi za drugu. Finalno se pokazuje jedinstvo, a ljudi jako dobro reaguju kada vide da su se različite organizacije ujedinile sa istim ciljem, posebno jer je srpsko društvo večito duboko podeljeno“, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje da li možemo da uspemo da očistimo celu Srbiju uz pomoć građana, kao što je to učinila Estonija 2008. godine, Simišić kaže da je moguće, mada iz ovog ugla možda ne mnogo verovatno, ali da treba težiti tome.

„Nažalost nije poenta samo očistiti, već i održati čistim. Očekivano, ali i poražavajuće jeste da su neki od lokaliteta koje smo očistili, već posle nekoliko dana vraćeni u ‘prvobitno stanje’. Moramo biti glasniji i masovniji da bi donosioci odluka napravili sistem. Milsim da ćemo biti u mogućnosti da se prošetamo negde, a da ne vidimo ništa od smeća u našoj zemlji za oko 50 godina. Mi sada krećemo sa suočavanjem sa problemom sa kojim su Amerika, Ujedinjeno kraljevstvo i Skandinavske zemlje radile već recimo sedamdesetih godina. Nisam siguran da li ćemo rešiti goruće ekološke probleme za tri ili 33 godine, ali rešićemo ih. Moramo biti uporni i glasniji kako bi smo ubrzali proces“, naglasio je predstavnik Eko Straže.

Kako Katić napominje, od početka organizovanja akcija želeli su da se ne identifikuju lično sa pojmom Trash Hero, da nisu ekipa koju neko pozove da očisti kraj, već je moto „Svako može biti heroj“, čime žele da pokažu da to što oni rade, može i bilo ko.

„Želeli smo da motivišemo ljude da menjaju ono što im se ne dopada, da sami preuzmu odgovornost i očiste svoj park ili ulicu, i nakon lagane fizičke aktivnosti od koje prostruje krv i energija, imaju priliku da odmah uživaju u svom čistom parkiću. Motivisanjem svih građana da postanu ‘domaćini’ akcija na lokacijama koje sami predlože postižemo da se lakše shvati da svako ima deo odgovornosti za svoju okolinu i za otpad koji ostaje za nama na kraju dana“, naglasila je naša sagovornica.

Kako Katić kaže, želeli su i da sruše koncept da se otpadom bave samo Romi i neki neobrazovani i siromašni ljudi, jer na akcije čišćenja dolaze urbani, svesni i savesni ljudi, vrlo često visoko obrazovani, svestrani, profesionalno ostvareni ljudi koji žele da nađu slobodno vreme da ga provedu u prirodi radeći nešto vredno i važno za viši cilj.

„Nisu smećari oni koji čiste, smećari su oni koji bahato prljaju, i oni koji lagano sede usred otpada i piju svoj produženi sa mlekom u jednokratnoj čašici, a mi smo čistači. Još jedan koncept koji smo hteli da srušimo je da je za aktivizam potrebno puno novca, sponzorstva i saradnje sa kompanijama, jer se na taj način lako podvuku takozvane ‘zelene manipulacije’ (greenwashing), kada kompanije zagađivači finansiraju ekološke organizacije i na taj način skupljaju poene. Za čišćenje je potreban par rukavica i par kesa, to svako može da kupi, rukavice peremo posle svake akcije i ponovo koristimo (reduce, reuse)“, objašnjava predstavnica udruženja Trash Hero (Eko Heroj).

I Simišić napominje da je građanski aktivizam ključ za rešenje ekoloških problema.

„Poslednjih nekoliko godina videli smo da donosioci odluka deluju pod pritiskom. Često menjaju teze i optužuju građane za politikanstvo ili strančarenje, ali imamo jake argumente i posle nekoliko dana ‘pranja’, pokušavaju da nešto promene ili da bar pokažu kako se nešto menja i kako se radi. Kako bude jačao građanski aktivizam, tako će se i problemi brže rešavati“, zaključuje on.