(VIDEO) Leteći i plutajući dronovi čiste reke

Zajedno, kao pravi tim, leteći dronovi i plutajući dronovi zajedno pomažu u čišćenju reka od plastičnog otpada i izlivanja nafte. Naime, u reci u danskom gradu Orhusu, mala mašina koja se zove WasteShark sada autonomno plovi kroz vodu sakupljajući smeće, donosi ga na obalu, a zatim se samostalno napaja.

Na novom projektu bespilotni dron leteći kroz vazduh pritiče plutajućoj mašini u pomoć. Korišćenjem posebnog sočiva prikuplja podatke i uz pomoć algoritama dron uči, i tako može da identifikuje komade plastike ili drugog smeća i usmeri WasteShark da ih pokupi. Taj pametni sistem takođe može da identifikuje izlivanje nafte, koju posle dron u vodi može da očisti uz pomoć svog posebnog filtera.

„Testiramo tehnologiju koja se može prilagoditi na mnogo različitih načina“, objašnjava Martin Skjold Grontved, specijalni savetnik za dansko Ministarstvo za klimu. Iako mali dron koji „jede“ smeće nije novo otkriće, dodatak letećeg drona mu omogućava da brže pronađe veću količinu smeća. Takođe, plutajući dron se ranije nije koristio za čišćenje izlivene nafte, jer bez skeniranja vode dronom iz vazduha nije ni mogao da identifikuje naftu.

Tehnološki startap Кinetica sarađivao je sa agencijom na stvaranju platforme podataka koja radi na Oracle Cloud Infrastrukturi, koja čini da algoritam za otkrivanje smeća radi brzo. Kako navodi portal Fast Company, Кinetica je već ranije sarađivala sa neprofitnim Institutom za ušće San Franciska, da bi testirala još jedan projekat koji koristeći dronove evidentira koliko otpada ulazi u vodene tokove, da bi se dobila informacija koliko dobro funkcionišu ovi napori za prevenciju otpada. U prošlosti je bilo teško prikupiti takve podatke u velikom obimu, što je sada uz leteći dron nešto lakše.

Kako navode u Institutu, resursi su ograničeni, neprofitne organizacije imaju određeni broj ljudi i neophodno je da se i gradski programi jednako uključe u realizaciju projekta. Naime, radi se o procesu koji zahteva mnogo vremena – sam izlazak na teren i čišćenje su zahtevni, a kamoli da se prebroji količina smeća i potom razvrsta po određenim kategorijama. Ono što ova metoda zasnovana na bespilotnim letelicama i mašinskom učenju nudi jeste način da se obuhvate šira prostranstva.

Neprofitna organizacija takođe je testirala korišćenje dronova i algoritma za identifikaciju opušaka, još jedne vrste toksičnog zagađenja plastikom. Algoritam je uspeo da identifikuje opuške sa preciznošću od 98 procenata. Na kraju, kažu u Institutu, mogao bi se razviti mobilni alat koji bi mogao trenutno da analizira, fotografiše i deli podatke o količini ili zapremini smeća u određenom okruženju. Budući da algoritam može da prebrojava smeće prema vrsti, te informacije bi se onda mogle koristiti za bolje kreiranje politika koje se bave tim specifičnim problemima. Cigarete su poseban izazov zbog svog obima – procenjuje se da 4,5 milijardi opušaka svake godine završi u okeanu, a divlje životinje mogu tako da unesu plastiku i teške metale koje one sadrže.

Ovakvi poduhvati nisu potpuno rešenje problema sa otpadom. Zaustavljanje protoka plastičnog otpada u okean zahtevaće preispitivanje načina pakovanja i prodaje proizvoda i izgradnju bolje infrastrukture za reciklažu. Međutim, ove vrste alata mogu pomoći vladama da bolje razumeju razmere ekoloških izazova.

Sistemi koji love smeće u rekama, kao što to čini projekat u Danskoj, može biti konačna zaštita za zaustavljanje plastike i drugog zagađenja pre nego što ona dospe u okean, razbije se na sitne fragmente koji na kraju pojedu ribe ili ptice (isti princip važi i za izlivanje nafte vodu, koje se može bolje obuzdati ako se što brže očisti).

Timovi iz San Franciska i Orhusa planiraju da podele svoje alate sa drugima, pošto im je, kako kažu, cilj da projekat učine što jeftinijim, kako bi bio primenjen i u drugim lukama bilo gde u svetu.