Guverner engleske centralne banke ne veruje u sadašnje kriptovalute

Svetski ekonomski forum je ove godine u „virtuelnom Davosu“ posvetio čak dva panel predavanja značaju i uticaju digitalne imovine na budućnost svetskog finansijskog tržišta. Već prvog dana redovne godišnje konferencije o toj temi govorili su Endru Bejli (Andrew Bailey), guverner engleske centralne banke, i izvršni direktor kompanije Western Union, Hikmet Ersek.

Predavanje pod nazivom „Resetovanje digitalnih valuta“ za cilj je imalo utvrđivanje načina da se kriptovalute i sve ostale finansijske transakcije zasnovane na blokčejn tehnologijama uvedu u zvanične tokove novca.

Između klina i ploče

Države, baš kao i veliki investicioni fondovi, žele da ostvaruju određene prihode na osnovu kriptotransakcija. Engleski guverener je o tom pitanju zauzeo, po mnogim tehnološkim preduzetnicima, konzervativan stav. Bejli je pozvao na više regulacije digitalne imovine, usput izrazivši svoju sumnju da će kriptovalute, kakve ih trenutno znamo, potrajati još zadugo.

Engleski guverner je kritikovao visoku volatilnost bitcoina i ostalih digitalnih tokena u opticaju. Po njemu, da bi se neka valuta omasovila, potrebno je pre svega da ljudi steknu poverenje u nju, jer „korisnici žele da budu sigurni da će njihova plaćanja biti obavljena nečim što ima realno utemeljenu vrednost… što na kraju, neminovno dovodi do banaka, a samim tim i do državnog regulisanja“. Ovaj njegov stav podržavaju i mnogi drugi poznat ekonomisti, poput Nurela Rubinija (Nourel Rubini).

Međutim, nakon Bejlijevog izlaganja, mediji koji prate kretanja na tržištu kriptovaluta gotovo složno su odgovorili da je to „poziv na centralizaciju nečega što je po samoj svojoj suštini, zapravo, decentralizovan sistem transakcija“.

Time se na neki način pokazalo da dva sukobljena stava o sudbini kriptovaluta nisu daleko odmakla od početnih tački ni posle nekoliko godina razmatranja, čak ni na nivou najviših ekonomskih krugova u Davosu.

S druge strane, direktor Western Uniona istakao je pozitivne strane finansijksih servisa zasnovanim na blokčejnu. Ersek je naveo nalaze Svetske banke da u ovom trenutku čak dve milijarde ljude nema pristup tradicionalnim finansijskim sistemima.

Taj problem se ne odnosi samo na siromašne zemlje, naprotiv, jer prema istom istraživanju više od 63 miliona Amerikanaca nema otvorene račune ili se oslanjaju na alternativne finansijske servise, kao što je slanje novca ili unovčavanje čekova.

Mogući izlazak iz ove situacije nalazi se u upotrebi blokčejn finansijskih usluga, od kojih se neke već primenjuju u pojedinim afričkim državama, gde stanovništvo možda nema otvorene račune u bankama, ali zato i te kako redovno koristi mobilne aplikacije za transakcije novca. Ersekov zaključak je da će jedna od posledica pandemije biti i ubrzavanje razvoja u ovom specifičnom segmentu.

Posle ovog izlaganja, koje nije iznedrilo konkretne pomake, već samo kritike engleskog guvernera, došlo je do negativne reakcije na tržištu kriptovaluta. Nakon višednevnog blagog oporavka do nivoa od 34.600 dolara bitcoin je za veče posle održanog panela u Davosu pao na vrednost od 32.400 dolara.