HNB: Kamate polako rastu i na kredite za stanovništvo

Savet Hrvatske narodne banke ocenio je da su rizici za stabilnost finansijskog sistema i dalje umereno povišeni kao odraz naglašenih geopolitičkih rizika i turbulencija na finansijskim tržištima, kao i strukturnih slabosti domaće ekonomije uz još uvek izraženu neizvesnost.

Međutim, kako je saopštila centralna banka, vidljivo je određeno poboljšanje ekonomskih izgleda i postupno usporavanje inflacije, a uvođenje evra ojačalo je integraciju Hrvatske u evropske finansijske tokove, i gotovo potpuno eliminisalo valutni rizik, ublažilo prenos sve restriktivnije monetarne politike na uslove finansiranja, i pomoglo zadržavanju srazmerno niskog nivoa stresa na domaćem finansijskom tržištu, prenosi SeeBiz.

To je, kako se dodaje, doprinelo nastavku uzlazne faze finansijskog ciklusa obeležene snažnim rastom cena nekretnina i kreditiranja.

„Te ranjivosti potenciraju neizvesni ekonomski izgledi i očekivani nastavak rasta kamatnih stopa. Kamatne stope na kredite preduzećima vidljivo su porasle u drugoj polovini 2022. i na početku 2023. godine, dok su se stope na kredite domaćinstvima tek ove godine počele blago povećavati„, istakli su iz HNB.

Dodaju da istovremeno rastu troškovi otplate duga za postojeće dužnike, što u segmentu domaćinstava ublažavaju praksa fiksiranja kamatnih stopa, barem u početnom razdoblju trajanja kredita, upotreba Nacionalne referentne stope kao dominantnog promenjivog parametra, kao i zakonska ograničenja maksimalnih kamatnih stopa.

„Usprkos neizvesnom okruženju, hrvatski bankovni sistem je u 2022. godini ostao stabilan i likvidan, pri čemu visok iznos likvidnih sredstva u obliku gotovine i sredstava kod središnje banke čini banke otpornijima na iznenadne šokove. Pritom ističe da je stopa kapitala i dalje među najvišima u evropodručju, dok bi profitabilnost mogla rasti u uslovima porasta kamatnih stopa“, piše u saopštenju.

S druge strane, kada bi povećanje kamatnih stopa bilo praćeno slabljenjem ekonomske aktivnosti, rast kreditnog rizika mogao bi da umanji profitabilnost. HNB nastavlja da prilagođava visinu zaštitnih slojeva kapitala razvoju sistemskih rizika i uslovima u kojima posluju banke.

Tako je u prošloj godini u dva navrata najavljeno podizanje stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala, ukupno do nivoa od jedan odsto, kako bi se ojačala otpornost kreditnih institucija na moguće gubitke u slučaju materijalizacije rizika povezanih s ubrzanim kreditiranjem i rastom cena nekretnina.

Ako se zadrže razmerno povoljne makrofinansijske okolnosti, stopa protucikličkoga zaštitnog sloja mogla bi se dodatno povećati, piše u saopštenju.