Mere za ublažavanje efekata visokih cena energije utiču na bilans u trećem kvartalu 2022.

Na kraju trećeg kvartala 2022. godine neto finansijska vrednost Evropske unije iznosila je -7.684 milijarde evra ili -49,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat) o kvartalnim državnim finansijama.

U poređenju sa krajem drugog tromesečja prošle godine, ova cifra je poboljšana za 282 milijarde evra, dok je u odnosu na kraj trećeg kvartala 2021. godine viša za 1.318 milijardi evra.

Kako navodi evropski statistički zavod, finansijski računi opšte vlade obuhvataju transakcije finansijskih sredstava i obaveza, kao i stanje finansijske imovine i obaveza. Razlika između stanja finansijske imovine i stanja obaveza naziva se neto finansijska vrednost.

„Neto finansijska vrednost može da se promeni bilo zbog transakcija ili zbog drugih ekonomskih tokova (uglavnom promena cena, takođe poznatih kao dobici ili gubici). Glavni finansijski instrumenti obaveze u bilansu stanja opšte vlade su dužničke hartije od vrednosti. Kako se njima trguje na finansijskim tržištima, vrednost ovih instrumenata se menja tokom vremena“, naglasili su iz Eurostata.

U poslednjim kvartalima smanjila se tržišna vrednost postojećih dužničkih hartija od vrednosti na nivou EU, posebno zbog povećanja kamatnih stopa.

„Najveći deo finansijskih sredstava u bilansu stanja vlada EU su akcije ili jedinice kapitala u investicionim fondovima, koje se uglavnom sastoje od deonica koje se drže u javnim preduzećima. Ovo uključuje akcije u centralnim bankama, na čiju vrednost utiče revalorizacija monetarnih rezervi. Na nivou EU povećanje vrednosti akcija ili udela u investicionim fondovima i smanjenje vrednosti dužničkih hartija od vrednosti doprineli su poboljšanju neto finansijske vrednosti u poslednjim kvartalima. Istovremeno, kontinuirani deficit opšte vlade negativno je doprineo neto finansijskoj vrednosti“, zaključeno je u izveštaju.

Dodaje se da je odnos deficita u BDP-u povećan uglavnom zbog značajnog povećanja ukupnih rashoda.

„Odgovori politike na pandemiju korona virusa i dalje utiču na ukupne prihode i rashode, iako u manjem stepenu nego u prethodnim tromesečjima. Mere vlada za ublažavanje uticaja visokih cena energije počele su snažnije da utiču na državni bilans u trećem kvartalu 2022. godine, a većina država članica nastavila je da beleži deficite.“