Nemačka, Austrija i Finska imale najviše stope državnih garancija u 2021. godini

Najviše stope državnih garancija u 2021. godini u Evropskoj uniji zabeležene su u Nemačkoj, Austriji i Finskoj, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Dodaje se da su najčešći oblik potencijalnih obaveza u EU državne garancije na obaveze, a povremeno i na imovinu trećih lica. Tokom 2020. i 2021. godine, vladine garancije date u EU značajno su porasle, nakon početka pandemije korona virusa.

U 2021. godini najviša ukupna stopa državnih garancija zabeležena je u Nemačkoj, i to od 17,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Slede Austrija i Finska sa po 17 procenata, Italija (16 odsto) i Francuska (15,2 procenta).

Sa druge strane, stope manje od jedan odsto BDP-a imale su Irska, Bugarska, Češka i Slovačka.

U većini država članica EU, centralna vlada je dominantni garant. Značajan nivo državnih i/ili lokalnih garancija takođe se može videti u Finskoj, Danskoj, Švedskoj, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Belgiji. U nekim zemljama, zastupljenost državnih garancija porasla je za čak 11,2 procentna poena (pp) BDP-a od 2019. do kraja 2021. godine.

Generalno, rast garancija je usporen u 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom. U 2021. godini su stope garancija u nekim zemljama smanjene u procentima BDP-a, što je takođe delom posledica rasta BDP-a.

Obaveze javnih preduzeća najveće u Grčkoj

Nivo obaveza javnih preduzeća u 2021. godini uveliko je varirao u zemljama članicama EU. Značajan iznos obaveza registrovan je u Grčkoj (163 odsto BDP-a), ispred Holandije (99,1 procenat), Nemačke (94,9 odsto), Luksemburga (73,5 procenata) i Francuske (70,2 odsto).

Nasuprot tome, mali iznosi obaveza javnih preduzeća zabeleženi su u Slovačkoj (3,6 procenata), zatim u Španiji (5,6 odsto), Rumuniji (8,3 procenta), Hrvatskoj (9,1 odsto), Litvaniji (10 procenata) i Bugarskoj (11,6 odsto).

Iz Eurostata navode da je glavni razlog za visok nivo ovih obaveza u određenim državama članicama taj što podaci uključuju finansijske institucije koje kontroliše vlada, na primer državne banke. Većina obaveza banaka sastoji se od depozita stanovništva ili drugih privatnih ili državnih subjekata.

Kipar ostao zemlja sa najvišim nivoom nekvalitetnih kredita

I u 2021. godini Kipar je zemlja sa najvećim brojem nekvalitetnih kredita sa 20,2 odsto BDP-a. Udeo veći od jedan odsto BDP-a u EU su imale i Slovenija (1,8 procenata), Portugalija (1,4 odsto) i Hrvatska (1,1 procenat).

Iz Eurostata zaključuju da su u većini članica EU nekvalitetni krediti smanjeni u 2021. godini odnosu na 2020. godinu.

Za Kipar, Sloveniju i Portugaliju većina nekvalitetnih kredita odnosi se na kredite finansijskih struktura. U slučaju Hrvatske, to se uglavnom odnosi na kredite nacionalne razvojne banke.

Takođe, u izveštaju se navodi da su obaveze u vezi sa vanbilansnim javno-privatnim partnerstvima (JPP) u 2021. godini bile do dva odsto BDP-a u svim zemljama EU. Najveći udeo imala je Portugalija (dva odsto BDP), a slede Slovačka (1,5 procenata) i Mađarska (0,9 odsto).

I u Portugaliji i u Slovačkoj obaveze se uglavnom odnose na projekte auto-puteva. U mnogim zemljama EU su vanbilansna JPP primećena na nivou centralne vlade. Samo u nekoliko zemalja, poput Španije i Belgije, oni su takođe bili povezani sa državnim upravama i lokalnim samoupravama.