Rekordna vrednost doznaka dospelih u Srbiju

Stanovnici EU poslali 37,7 milijardi evra u druge zemlje

BankeEUOsiguranjePoslovanje

27.2.2023 17:11 Autor: Julijana Vincan 3

Stanovnici EU poslali 37,7 milijardi evra u druge zemlje Stanovnici EU poslali 37,7 milijardi evra u druge zemlje
Građani Evropske unije poslali su tokom 2021. godine u zemlje koje nisu članice EU čak 37,7 milijardi evra, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU... Stanovnici EU poslali 37,7 milijardi evra u druge zemlje

Građani Evropske unije poslali su tokom 2021. godine u zemlje koje nisu članice EU čak 37,7 milijardi evra, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Reč je o rastu ličnih transfera (doznaka) od 11 odsto, u poređenju sa 34 milijardi evra u 2020. godini.

U izveštaju se navodi da su prilivi u EU iznosili 13 milijardi evra, što je za pet procenta više u odnosu na 12,4 milijarde evra u 2020. godini. Naglašeno je da se većina ličnih transfera sastoji od tokova novca koje migranti šalju u svoje zemlje porekla.

Odlivi van EU tokom 2021. godine pokazuju trend rasta od skoro 50 odsto u odnosu na 2015. Pošto su prilivi ostali konstantni, to je dovelo do povećanja negativnog bilansa ​​u odnosu na zemlje koje nisu članice EU na 24,7 milijardi evra.

Zemlje članice EU koje su u 2021. godini ostvarile viškove ličnih transfera, koji predstavljaju više od jedan odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP), bile su – Hrvatska (2,7 procenata BDP-a), Bugarska (1,6 odsto), Rumunija (1,5 procenata) i Letonija (1,1 odsto). Nasuprot njima, najveće deficite doznaka generisali su Kipar (pad od 0,9 procenata), Francuska i Španija (sa smanjenjem od po 0,5 odsto BDP-a).

Lični transferi i dalje dominiraju u odlivu iz EU

Nakon kontinuiranog rasta od 2014. godine, neto odlivi doznaka i naknada zaposlenima prvi put su pali u pandemijskoj 2020. godini, ali su se zatim ponovo značajno povećali na rekordni nivo od 57,3 milijarde evra. Odlivi se najvećim delom odnose na doznake poslate u inostranstvo.

Prilivi doznaka i naknada zaposlenih rastu sporijim tempom od 2014. godine, uz pad u 2020. da bi zatim ponovo bili u porastu 2021. godine. Obim priliva novca u EU porastao je sa 44,6 milijardi evra u 2014. godini na 56,6 milijardi evra u 2021. godini.

Dotok ovog novca potpomognut je naknadama za zaposlene koje su primili prekogranični, sezonski ili honorarni radnici koji nemaju državljanstvo EU, što je u 2021. godini iznosilo 43,6 milijardi evra.

Foto: Rawpixel.com

Više od polovine prekograničnih naknada i ličnih transfera ostalo unutar Unije

Oko 56 odsto ukupnih odliva i 53 procenta ukupnih priliva prekograničnih ličnih transfera i naknada zaposlenih svih država članica EU u 2021. godini odvijalo se unutar granica Unije. Međutim, ima izuzetaka, pa su odlivi doznaka i naknada zaposlenih iz Poljske (98 odsto), Grčke (92 procenta) i Španije (90 odsto) išli pretežno u privrede van EU, dok su Irska (90 procenata), Italija (86 odsto) i Litvanija (71 procenat) imale prilive uglavnom izvan EU.

Ekonomije koje su najviše usredsređene na EU bile su Luksemburg, sa manje od jedan odsto svojih odliva zabeleženih van EU, i Slovenija – sa svega sedam procenata priliva koji dolazi izvan EU.

Najveće ekonomije koje su doprinele odlivu doznaka i naknada zaposlenih bile su Nemačka (16 odsto ukupnih izlaznih tokova EU), Luksemburg (11 procenata), Francuska (10 odsto) i Holandija (10 procenata). Odlazni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije uglavnom potiču od prihoda ostvarenih pograničnim, sezonskim ili kratkoročnim radom u ovim zemljama, dok odlivi u Francuskoj uglavnom potiču od ličnih transfera poslatih u inostranstvo.

Najveće ekonomije primaoca ličnih transfera i naknada zaposlenih u 2021. godini bile su Francuska (22 odsto ukupnih ulaznih tokova EU), Nemačka (14 procenata) i Belgija (10 odsto).

Glavna lokacija za zapošljavanje građana EU van EU bila je Švajcarska. Iz ove zemlje su se slile doznake zaposlenih u Francusku (15,5 milijardi evra), Nemačku (6,1 milijarda evra), Italiju (5,3 milijarde evra), Portugal (1,1 milijarda evra) i Austriju (0,7 milijardi evra). Rumunija (jedna milijarda evra) i Poljska (0,6 milijardi evra) nastavile su da budu glavni primaoci ličnih transfera iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Hrvati najviše zavisili od doznaka

Eurostat stope zavisnosti meri tako što prikazuje udeo priliva u ličnim transferima i naknadama zaposlenih u odnosu na BDP određene zemlje. Tako su najveće stope zavisnosti u EU tokom 2021. godine uočene u Hrvatskoj (7,3 odsto BDP), Letoniji (3,3 procenta) i Rumuniji (3,2 odsto). Najmanje zavisne ekonomije u EU bile su Irska (manje od 0,1 procenat BDP), Grčka, Finska i Holandija (svaka po 0,3 odsto BDP).

Poređenja radi, jugoistočne zemlje koje nisu članice EU mnogo su zavisnije od ovog izvora prihoda: Crna Gora (13,5 procenata BDP) i Bosna i Hercegovina (10,5 odsto BDP-a). Doznake su u 2021. godini iznosile 7,2 procenta BDP-a Srbije.

Ubedljivo najveći suficit u 2021. godini u ličnim transferima i naknadama zaposlenih – 29,6 milijardi evra, EU je zabeležila preko Švajcarske, uglavnom jer su zaposleni slali novac u Nemačku, Francusku i Italiju. Sledi Velika Britanija sa suficitom od 4,6 milijardi evra, najviše zbog slanja doznaka u Rumuniju i ličnih transfera i naknada zaposlenih u Poljsku.

EU je takođe zabeležila značajan suficit od 2,6 milijardi evra sa Sjedinjenim Američkim Državama, gde su lični transferi doneli 1,6 milijardi evra.

Bilansni suficit od dve milijarde evra sa Norveškom najvećim delom je ostvaren zahvaljujući prilivima naknada zaposlenih u Švedsku. Međutim, ukupno gledano EU je imala neto deficit u odnosu na ostatak sveta, kada se saberu svi ukupni prilivi i odlivi za lične transfere i naknade zaposlenih.

Najveći neto odlivi u 2021. godini zabeleženi su ka Maroku – pet milijardi evra, zatim ka Filipinima (dve milijarde evra), Turskoj (1,5 milijardi evra), Kini (1,3 milijarde evra) i Indiji (1,3 milijarde evra). Neto odlivi u Maroko, Tursku i Indiju najviše se odnose na doznake, dok su oni u Filipine i Kinu rezultat i ličnih transfera i naknada zaposlenih.

Vrednost dospelih doznaka u Srbiju dostigla rekord

Podaci iz platnog bilansa koji objavljuje Narodna banka Srbije pokazuju da se u Srbiju prošle godine po osnovu ličnih transfera, odnosno doznaka, slilo pet milijardi evra. Od toga samo su doznake radnika koji rade u inostranstvu iznosile 3,9 milijardi evra.

U odnosu na BDP doznake su prošle godine dostigle 8,2 odsto. U prethodnih 20 godina priliv deviza po ovom osnovu nije bio ni blizu toj brojki.

  • BIJUTI27

    27.2.2023 #1 Author

    Ko zna koliko je realno ta cifra

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    28.2.2023 #2 Author

    Ovako veliki priliv iz inostranstva i njegov porast govore da i dalje uglavnom mladi odlaze iz Srbije.

    Odgovori

  • Emilija

    28.2.2023 #3 Author

    Dosta mladih radi po svetu jer su mnogo bolji uslovi i plate

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.