Hoće li Azerbejdžan preuzeti NIS od Rusa?

Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOCAR), zainteresovana je za preuzimanje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije (NIS) i u vezi sa tim u kontaktu je sa Vladom Srbije i većinskim vlasnikom NIS-a, ruskom državnom kompanijom Gazprom Neft, saznaje portal Demostat.rs.

Nakon početka ruske vojne intervencije u Ukrajini Moskva se, kako je navedeno, našla pod udarom ekonomskih sankcija zapadnih zemalja, uključujući i onih koje se odnose na trgovinu energentima. To izaziva bojazan da će se NIS suočiti sa problemom snabdevanja svoje rafinerije u Pančevu sirovom naftom preko teritorije Evropske unije, koja je zabranila prodaju i transport „crnog zlata“ na svojoj teritoriji kompanijama u trećim zemljama, čiji je većinski vlasnik ruski kapital, prenosi Beta.

Jedna od takvih kompanija je NIS u kojoj ruski državni gigant Gazprom Neft poseduje 51 odsto akcija, dok je manjinski paket u rukama Vlade Srbije.

Iako je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre (Emanuele Giaufret) izjavio pre nekoliko dana da je EU usvojila peti paket sankcija Rusiji zbog vojne agresije na Rusiju, ali je u isto vreme odobrila izuzetke sa svoje evropske susede, uključujući Srbiju, kako bi obezbedila njihovo sigurno snabdevanje naftom i gasom, to ne znači da bi prestao pritisak zapadnih zemalja na Beograd da prekine poslovnu saradnju sa Moskvom kada je reč o NIS-u.

Istaknuto je da je cilj Sjedinjenih Američkih Država, EU i drugih zemalja Zapada da ekonomskim sankcijama i bojkotom privole ruskog predsednika Vladimira Putina da okonča invaziju na Ukrajinu. To podrazumeva i da zemlje saveznice imaju takav stav prema ruskom državnom kapitalu na njihovoj teritoriji.

Vlast u Srbiji ima mogućnost da nacionalizuje NIS i tako ga vrati u ruke države. Međutim, kako se navodi, Beogradu tako nešto neće pasti na pamet, jer bi to značilo ne samo kvarenje diplomatskih odnosa sa Moskvom, već bi srpske potrošače ostavilo i bez gasa od koga zavise gotovo u potpunosti.

Dodaje se da postoji i opcija da država Srbija otkupi većinski paket akcija od Gazproma. Za tako nešto bi trebalo izdvojiti ogromnu sumu novca, i, kako je naglašeno, teško je poverovati da bi se aktuelna vlast koja se trudi da što manje troši budžetska sredstva opredelila za takav korak.

Shodno tome, ako bi već morali da se menjaju svojinski odnosi u NIS-u, najbolja varijanta po Vladu Srbije bila bi da neka druga strana kompanija većinski paket preuzme od Gazproma.

Izvor Demostata ocenio je da Azerbejdžan i Rusija imaju veoma dobre diplomatske odnose, a da SOCAR ostvaruje veoma plodnu saradnju sa ruskim naftnim i gasnim kompanijama.

„Ako bi Gazprom prodao NIS azerbejdžanskoj kompaniji to bi na drugoj strani mogao da kompenzuje kroz poslovne aranžmane koje ostvaruje sa SOCAR-om“, istakao je izvor Demostata.

Prema njegovim rečima, prelazak NIS-a u ruke SOCAR-a bio bi „zgodan“ i za zapadne zemlje iz dva razloga.

„Prvi je taj što bi Zapad to mogao da prikaže kao svoju pobedu u okviru kampanje za nanošenje što veće ekonomske štete Moskvi zbog napada na Ukrajinu, a drugi je taj što Azerbejdžan ima isto tako dobre odnose sa Vašingtonom kao i sa Moskvom. Dakle, NIS bi bio u vlasništvu kompanije koja dolazi iz zemlje saveznice SAD“, naveo je taj izvor.

Na pitanje Demostata upućeno Vladi Srbije i NIS-u da li se pregovara o preuzimanju većinskog paketa akcija NIS-a nije stigao odgovor.

SOCAR, čije je sedište u Bakuu, jedna je od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju fosilnih goriva. Kompanija, pored nafte eksploatiše i gas kako na kopnu, tako i u delu Kaspijskog jezera koje pripada Azerbejdžanu. U toj zemlji u svom vlasništvu poseduje dve naftne rafinerije i gasno postrojenje. Poseduje i lanac benzinskih pumpi u Azerbejdžanu, Gruziji, Ukrajini, Rumuniji i Švajcarskoj. Kompanija zapošljava oko 61.000 radnika.

SOCAR je najveći deoničar sa udelom od 58 odsto u Transanadolijskom gasovodu (TANAP) i ima 20 odsto vlasništva u Transjadranskom naftovodu.