Hoće li garantovane penzije pomoći starijim građanima na rubu siromaštva?

Pitanje garantovanih penzija za građane ugrožene nemaštinom i one preko 65 godina, koji nisu ostvarili pravo na penziju i nemaju druge prihode, ponovo je pokrenuto.

U Srbiji ima 1,68 miliona penzionera, nešto više od million ljudi prima penziju manju od 30.000 dinara, čak 360.000 njih ispod 15.000 dinara, dok je broj onih koji nemaju nikakva primanja oko 250.000, objašnjava za Biznis.rs predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija.

On navodi da ova ideja ministra za brigu o selu Milana Krkobabića nije nova i da se o njoj govori već duže vreme, ali da nije bilo moguće obezbediti sredstva za njenu realizaciju. Strategija o starenju o kojoj Krkobabić govori je strategija koja je prestala da važi 2015. godine, kaže on i dodaje da nije primenjivana.

“Ideja je dobra, ali mislim da je 100 evra pomoći niska kategorija i da od toga ne može da se preživi. Među onima koji nemaju nikakva primanja nalaze se različite kategorije ljudi koji nisu mogli da ostvare pravo na penziju. To su uglavnom žene koje su bile domaćice, oni koji su radili za dnevnice na poljoprivrednim dobrima, kao i oni koji nisu bili prijavljeni kod privatnika. Sve to dovelo je do toga da danas ima više od 250.000 ljudi”, ocenjuje Grabundžija.

Naš sagovornik navodi da je prosečna penzija 29.970 dinara i da su ljudi koji primaju ispod toga praktično sirotinja.  

“Veliki broj penzionera je stradao u vreme korone jer nisu imali za lekove i na to se niko nije obazirao. Čak je bilo i zloupotreba, obećanja da će određeni servisi donositi namirnice za one koji su sami i koji nisu smeli da izlaze iz svojih kuća, međutim, ni to nije funkcionisalo kako je rečeno”, kaže on.

Kako je u regionu

U Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji sistem garantovanih, odnosno socijalnih penzija, već je zaživeo. Stariji siromašni građani u ovim zemljama u proseku primaju tek nešto više od 100 evra, međutim, naš sagovornik objašnjava da je ipak situacija u tim zemljama drugačija.

“Hrvatska ima institucije sistema, ima formirano Nacionalno veće i oni sa svojom vladom i ministarstvom pripremaju sva rešenja koja idu pred vladu. Mi to nemamo. Lično sam se za to zalagao pre četiri godine, dobili smo odgovor da je ideja odlična, ali se do danas niko po tom pitanju nije oglasio jer se uvek kalkuliše i napominje da su stare osobe trošak”, smatra predsednik ovog sindikata penzionera.

Oni su, kako kaže, tražili da se uradi nova strategija koja će obuhvatiti sva aktuelna pitanja i problem penzionera, kao i da Nacionalni savez koji bi obuhvatio sve organizacije i penzionere predlaže rešenja i da se uz pomoć dijaloga dođe do rešenja.

Umanjenjem penzija oštećeno više od 750.000 ljudi

Po osnovu smanjenja penzija država ima dug prema 750.000 ljudi, a to do danas nije počelo da se vraća niti na tom polju ima pomaka, navodi Grabundžija i dodaje da se tim pitanjem sada bavi Evropski sud za ljudska prava koji je ovaj predmet vratio na ponovno razmatranje.

“Evropski sud ispituje da li su penzioneri pretrpeli veliki teret za vreme fiskalne konsolidacije, rad Ustavnog suda koji je odbio da ulazi u suštinu tog problema, kao i gde su te pare utrošene. Veliki broj penzionera je već preminuo i svaki dan umire jer nema za osnovne potrebe i lekove. Mi imamo 360.000 penzionera koji imaju primanja ispod 15.000 dinara, to je armija ljudi”, zaključuje Grabunžija.