Hrana u Srbiji jeftinija od proseka EU, najpovoljnije cene u Turskoj

U 2020. godini potrošnja domaćinstava u Evropskoj uniji smanjena je za do sada neviđenih osam odsto, u poređenju sa 2019. godinom. Naime, sve države članice EU su zabeležile smanjenje izdataka domaćinstava, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Navodi se da je reč o najvećem godišnjem smanjenju koje je zabeleženo od kako Eurostat vodi evidenciju podataka, i posledica je efekata pandemije korona virusa. Navodi se da su mere socijalnog distanciranja, vladina ograničenja nametnuta kretanju ljudi i ekonomskim aktivnostima u pojedinim sektorima ozbiljno uticale na potrošnju domaćinstava.

Kada se uporede 2020. i 2019. godina, najveći pad registrovan je na Malti (oko -22 odsto), a zatim u Hrvatskoj, Španiji i Grčkoj (sve oko -16 procenata). S druge strane, najmanji pad evidentiran je u Slovačkoj i Danskoj (obe za oko dva odsto), a zatim u Litvaniji i Poljskoj (obe oko sa oko tri procenta smanjenja).

Prema pomenutom istraživanju, u 2020. godini je u EU više od četvrtine (26 odsto) potrošnje domaćinstava bilo posvećeno kategoriji Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva, što ga čini najvećom stavkom potrošnje domaćinstava u EU, ispred kategorije Hrana i bezalkoholna pića (15 odsto) i Transport (12 procenata).

Usled pandemije korona virusa, Republički zavod za statistiku Srbije (RZS) je polovinom marta 2020. godine prekinuo istraživanje „Anketa o potrošnji domaćinstava“ na terenu, i kako istraživanje nije sprovedeno u kontinuitetu tokom cele godine, ne postoji mogućnost da se objave podaci za tu godinu, navedeno je na sajtu RZS-a.

U 2021. godini cene otišle u nebo

Zbog rasta inflacije više članica EU preduzelo je mere da zauzda rast cena energije i osnovnih proizvoda za stanovništvo, a Eurostat je objavio da su hrana, piće i cigarete postali još skuplji, naročito na severu Evrope i u Švajcarskoj, dok su najjeftiniji u Severnoj Makedoniji i Rumuniji.

Dodaje se i da poprilično manje novca od proseka EU za hranu treba da odvoje stanovnici Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Severne Makedonije, dok su prehrambeni proizvodi najjeftiniji u Turskoj.

Ekonomisti i analitičari u medijima u EU smatraju da će cene nastaviti da rastu u ovoj i sledećoj godini, a vlade zemalja EU su mahom pokušale da urušavanje kupovne moći stanovništva stopiraju smanjenjem poreza na dodatu vrednost na hranu i još neke osnovne proizvode. To je naišlo i na kritike da se time stvaraju novi problemi, posebno zbog manjeg priliva poreskih doprinosa u državni budžet.

Hrvatski Večernji list kritikovao je nagli rast cena hrane od oko sedam odsto u ovoj zemlji, iako je u EU u proseku taj skok bio tri procenta, dok hrvatskim potrošačima preti i značajan porast cena gasa i električne energije. Ističe se da se veliki deo stanovnika Hrvatske hrani najjeftinijim namirnicama koje nađe, ne gledajući kvalitet, kao i da su brašno, mleko, kafa i pirinač jeftiniji u Nemačkoj i Francuskoj nego u Hrvatskoj.

Napominje se i da je hrana svakim danom skuplja, dok taj uzlazni trend ne prati i rast plata, a da će se povećanje minimalca za 350 kuna (oko 46,55 evra) utopiti u tek jednoj trgovačkoj korpi.

Cena energije za domaćinstva u EU ove godine će porasti za 50 odsto, dok je cena hrane u proseku u oktobru prošle godine porasla za 2,3 odsto, dok je u oktobru 2020. godine na godišnjem nivou hrana bila jeftinija za 0,3 odsto, prenosi Bloomberg.

Analitičare i ekonomske komentatore u EU posebno brine izveštaj Eurostata da je u decembru prošle godine inflacija na godišnjem nivou u EU dostigla pet procenata, najviše zbog skoka cena gasa i električne struje.

Eurostat takođe navodi da su u EU hrana i bezalkoholna pića bila najskuplja u Luksemburgu, i to za 25 odsto iznad proseka, a dok su u Rumuniji cene 31 odsto niže od proseka.