Hrvatska uskoro predstavlja plan štednje gasa u skladu sa preporukama EK

Evropska komisija donela je krizni plan za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa kojim želi da zemlje članice od avgusta ove godine do marta 2023. uštede 15 odsto svoje dosadašnje potrošnje, odnosno ukupno 12 milijardi kubnih metara plina, a što je ekvivalent 130 LNG tankera.

Kao mere koje bi se tim povodom preduzimale već se spominje smanjenje preporučene temperature grejanja u stanovima i javnim zgradama, privremeno zatvaranje najvećih potrošača koji nisu od egzistencijalne važnosti za ekonomiju, a kao zadnja mera se navode i redukcije.

Mađari po svome

Iako EU nikad nije imala zajedničku energetsku politiku, tek je ova kriza pokazala koliko su dijametralni interesi mnogih članica. Mađarska, na čiji energetski sistem je Hrvatska zbog snažno oslonjena, od početka vodi sopstvenu energetsku politiku i stavlja veto na zajedničke odluke o energetskim sankcijama Rusiji, piše Poslovni.hr.

Trenutno Mađarska, uglavnom preko Turskog toka, kupuje 5,5-6,5 milijardi kubnih metara plina, ali bi uskoro trebalo da bude a što bi povećano za skoro dodatnu milijardu.

Španija i Portugal su takođe objavili da se ne slažu s planom Komisije o energetskoj štednji jer njihovi plinski sistemi nemaju veze s Rusijom. Činjenica je da je plan o uštedama koncipiran kao preporuka, a ne obveza, te svaka zemlja za sebe bi trebalo da napravi plan ušteda i da ga se drži. Gde je tu Hrvatska?

Ova zemlja je stavljena na listu neprijateljskih zemalja Rusije, zajedno sa Slovenijom i još četiri zemlje koje dosad nisu bile na njoj.

Teško je proceniti što to zapravo znači. Prema svim pokazateljima Hrvatska je u relativno komotnoj energetskoj situaciji. Zbog energetske infrastrukture, sopstvenih izvora, interkonekcija sa susedima, nisu previše zavisni od ruskog gasa.

Prema službenim podacima Hrvatska godišnje troši nešto manje od tri milijarde kubnih metara plina – ekvivalent 30-ak LNG tankera. Od toga oko 21 procenat gasa dobijaju iz sopstvene proizvodnje, 57 odsto iz LNG-a, dok 22 odsto dolazi iz ruskih izvora.

Po strukturi potrošnje, 46,3 odsto otpada na domaćinstva i mala i srednja preduzeća, 27 odsto na termoelektrane, dok 26 procenata ide na industriju. Najveći pojedinačni potrošač je kutinska Petrokemija na koju otpada oko 15 odsto ukupne hrvatske potrošnje gasa.

Još nije jasno kakve mere za uštede će uvesti ili predložiti vlada. Resorni ministar ekonomije i održivog razvoja Davor Filipović najavio je da će uskoro plan biti donesen i predstavljen.

“Ranije smo proglasili upozorenje kako bismo krenuli s dopunjavanjem podzemnog skladišta plina, mnogo toga što je sugerisano iz EU već postoji u našim planovima. Izaći ćemo s preporukama štednje, ali one neće biti “revolucionarne” jer naši ljudi znaju šta treba raditi kada se štedi energija”, rekao je Filipović. Dodao je da je eventualna redukcija najcrnji i krajnji scenario.

Umanjiti osnovicu poreza

Crnih scenarija boje se i u Hrvatskom udruženju poslodavaca (HUP) jer, ističu, poslovni sektor više nije u mogućnosti da samostalno iznese dodatno poskupljenje energenata.

Upozoravaju da će bez takvih intervencija biti ugroženo ne samo poslovanje pojedinačnih preduzeća, nego i rast celokupne ekonomije. HUP predlaže da Vlada Hrvatske ograniči cenu električne energije na maksimalno 150 evra/MWh za sve privredne subjekte od 1. avgusta do kraja godine.

U istom razdoblju bi trebalo ukinuti ili smanjiti trošarine te razmotriti privremeno smanjenje naknade za obnovljive izvore. Takođe, HUP traži da se umanji osnovica poreza na dobit za iznos povećanja troška električne energije preduzetnika u odnosu na 2021. godinu.