I u drugoj godini pandemije Nemci se selili iz gradova

Veliki gradovi u Nemačkoj su nastavili da se prazne i u drugoj godini pandemije, navode istraživači iz lajpciškog istraživačkog centra Helmholtz u najnovijoj analizi podataka o stanovništvu.

Tim profesora sociologije Ditera Rinka (Dieter Rink) je taj fenomen uočio 2020. godine kada je pandemija proglašena, međutim analiza je potvrdila da su Nemci velike gradove i tokom 2021. napuštali brže nego što su ih punili.

Studija je analizirala podatke iz Berlina, Hamburga, Frankfurta, Kelna, Minhena, Lajpciga, Drezdena, Hanovera, Diseldorfa, Esena, Bremena, Štutgarta, Nirnberga, Dortmunda i Duizburga. Dok se stanovništvo tih gradova do 2019. bez izuzetka uvećavalo, u naredne dve godine se smanjilo za po 0,18 odsto, piše agencija DPA.

U protekle dve godine, broj stanovnika je rastao u pet gradova, najviše u Lajpcigu, zatim Berlinu, Hanoveru, Hamburgu i Minhenu.

Na drugom kraju spektra je Bremen, koji je prošle godine izgubio tri puta više stanovnika nego 2020. godine. Odmah iza je Keln, sa udvostručenom stopom pražnjenja.

Imigracija je značajan faktor u kretanju gradske populacije, a 2020. godine je pandemija priliv doseljenika praktično potpuno presekla, ističe se u studiji.

Prošle godine povoljniji je bio i prirodni priraštaj sa 2,4 odsto više rođenih, uz rast broja umrlih od 3,1 odsto. Prethodne godine, priraštaj je bio u recesiji od 2,5 odsto, a broj umrlih je porastao za pet procenata.

Nije potpuno jasno koliki je tačno uticaj na priraštaj i smrtnost imala sama pandemija, ali izvesno je da ga je osnažila, rekao je Rink. „Trenutno zbog rata u Ukrajini imamo veliki priliv izbeglica iz te zemlje. Očekujemo nastavak migracije u velike gradove u bliskoj budućnosti, ali će to biti sporijim tempom nego pre pandemije,“ dodao je profesor.

Na kretanje populacije u većim gradovima sigurno će uticati nategnuto tržište nekretnina i poskupele stanarine u većini velikih gradova.