Indeks S&P500 prvi put premašio magičnu granicu od 4.000 bodova
2.4.2021 11:50 Autor: Vladimir Jokanović
Berzanski indeks S&P500 prvi put je u četvrtak premašio vrednost 4.000 bodova nakon što je američki predsednik Džo Bajden predstavio infrastrukturni plan vredan 2.000 milijardi dolara. S&P500 ojačao je za nešto više od 1,0 odsto, a tehnološki indeks Nasdaq za 1,8 procenata, dok je industrijski Dow Jones indeks dobio oko 0,5 odsto vrednosti.
Berzanska sesija u četvrtak 1. aprila završila se sa rekordno visokom vrednošću S&P500 od 4.019,87 čime je trijumfalno započeo drugi kvartal ove godine na Wall Streetu. Vrednosti akcija tehnoloških kompanija Alphabet i Netflix porasle su za više od 3,0 odsto, dok su Amazon i Microsoft ojačali za više od 2,0 procenta, prenosi Yahoo Finance. Cene nafte takođe su porasle za više od 3,5 odsto.
Porast optimizma na berzanskom tržištu u drugom kvartalu zasniva se na realnoj osnovi ponovnog otvaranja poslovanja širom američke ekonomije. Energetski, finansijski i industrijski sektor napredovali su na S&P500 listi u ovoj godini, dok su prošlogodišnji pobednici, sektori informacionih tehnologija i komunikacionih usluga zaostali u poređenju sa njima.
Analitičari veruju da će se ovaj trend nastaviti u narednim mesecima, pre svega zbog povećanih izgleda za izlazak iz pandemije, nakon masovne vakcinacije koja bi mogla da bude prekretnica, a neki prognoziraju da bi S&P500 mogao da raste do 8.000 bodova u ovoj godini. Takođe sa optimizmom gleda se na promene u načinu vođenja američke ekonomije, pre svega zbog 1.900 milijardi dolara vrednog stimulativnog finansijskog paketa i novog infrastrukturnog plana.
Bajdenov infrastrukturni plan koji je predložio ove nedelje, obuhvata revitalizaciju puteva, mostova, fabrika, internet veza i uključuje borbu protiv klimatskih promena. Radost investitora zbog povećane državne potrošnje, pomutila je najava podizanja poreza na dobit, uz dodatne poreze na kapitalnu dobit i pojedinačne najviše granične stope poreza.
Prema oceni stručnjaka veliki uticaj na tržište hartija od vrednosti imaće odluka da li će stopa poreza na dobit biti povećana na 28 odsto ili će biti negde između tog procenta i sadašnjih 21 odsto. Prema ocenama analitičara berza može da izdrži povećanje stope poreza na dobit do 25 odsto, ali nije izvesno da li bi se rast vrednosti akcija nastavio ako bude više od toga. Takođe, značajan uticaj imaće eventualno uspostavljanje globalnog minimalnog poreza na korporacije.