Inflacija i recesija u Evropi nepredvidive zbog cena energije

Nadu da bi inflacija u Evropi mogla da bude obuzdana srušio je novi dramatičan skok cena prirodnog gasa, jer finansijska tržišta očekuju više cene, brži tempo povećanja kamatnih stopa i dublji ekonomski pad. Investitori veruju da će se centralne banke više baviti usporavanjem ekonomije kako se bliži vrhunac ciklusa povećanja stopa.

Iako su postojali znakovi da bi inflacija u SAD, koje predvode svetske ekonomske promene, mogla da pređe u fazu opadanja, tekuća nedelja počela je sa prognozom američke Citi banke da će inflacija u Velikoj Britaniji porasti na poluvekovni maksimum od 18,6 odsto do januara 2023. godine, prenosi Reuters.

Cene gasa u Evropi porasle su skoro 40 odsto u avgustu, nakon što je Rusija nagovestila dodatno smanjenje izvoza gasa u evropske zemlje. Od početka godine gas je poskupeo u Evropi blizu 300 odsto. Analitičari Pictet Wealth Management ističu da su cene struje 10 puta veće u odnosu na nivo pre pandemije, što je „šok za sistem“.

SAD i Evropa su na različitim kolosecima, ocenjuju analitičari, dodajući da je bilo poznato da je energija „Ahilova peta Evrope“, kao i da ona sada plaća cenu za to. Zbog toga je logično što je evro dodatno oslabio u odnosu na dolar, a pariski Institut Amundi prognozira pad evra na 0,96 dolara do decembra.

Raste zabrinutost da će američki centralni bankari koji se okupljaju u petak na simpozijumu Jackson Hole, trasirati put za agresivnija povećanja kamatnih stopa od očekivanih. Neizvesnost je pojačala nervozu investitora, pa su oslabile akcije širom sveta.

Iako i u SAD rastu inflatorna očekivanja, izgledi za Evropu su još sumorniji. Ekonomisti smatraju da je nastavak rasta inflacije u poslednjem tromesečju 2022. godine bio izvestan još pre najnovijeg šoka u vidu poskupljenja gasa, ali da se razmere rasta inflacije sada teško mogu predvideti, jer su prognoze izrađene na podacima od pre nekoliko nedelja.

Rastuće cene prirodnog gasa i dalje povećanje kamatnih stopa ECB, gurnuće Evropu u duboku recesiju do kraja godine, ocenjeno je u belešci JPMorgan. Banka je istakla da su revidirane prognoze pokazale da Evropi treba „još više gasa“ nego što se očekivalo, jer Rusija smanjuje ili obustavlja isporuke u EU.

„Svaki pokušaj da se odredi makroekonomska prognoza za evrozonu mora da počne pogledom na energiju i tačnije na cene prirodnog gasa. Međutim, teško je proći ovaj prvi korak, s obzirom na svakodnevna kretanja ovih cena“, ocenjuje JPMorgan, prenosi Business Insider.

Banka je istakla da su se evropski troškovi uvoza energije učetvorostručili poslednjih meseci, sa godišnje stope od oko 200 milijardi evra, ili 1,6 odsto BDP-a evrozone, na oko 800 milijardi evra danas, što je 6,4 odsto BDP-a. Prema proceni američke banke, u zavisnosti od dinamike snabdevanja prirodnim gasom, račun za uvoz energije mogao bi da dostigne 8,5 odsto BDP-a.