Inflacija u Južnoj Koreji na najvišem nivou u poslednje 24 godine

Inflacija u Južnoj Koreji prošlog meseca dostigla je najviši nivo od azijske finansijske krize pre više od dve decenije, stvarajući dodatan pritisak na otvorenu ekonomiju koja zavisi od trgovine, zbog čega se očekuje da centralna banka poveća kamatne stope.

Prema poslednjim podacima, indeks potrošačkih cena porastao nešto brže od očekivanog – šest odsto u junu, što je najviše od novembra 1998. godine, a devizne rezerve su se smanjile najviše od kraja 2008. godine.

Ipak, ekonomisti i finansijski stručnjaci odbacuju bilo kakav rizik da zemlja padne u krizu kao nekoliko puta u prošlosti.

Međutim, i dalje ostaje upozorenje da se vlada i centralna banka suočavaju sa teškim periodom, piše Reuters.

„Kreiranje politika će biti sve teže jer se nastavlja mešavina rizika od povećanja inflacije i negativnih rizika za ekonomski rast“, rekao je analitičar JPMorgan Chase banke Park Seok-gil (Park Seok-gil).

Visoka inflacija je inače, ključni argument centralne banke da poveća kamatne stope za čak 50 baznih poena.

Ranjivost Južne Koreje na eksterne šokove, s obzirom na njeno veliko oslanjanje na spoljnu trgovinu i prekogranične tokove kapitala, dovela je do pritiska zbog sve većeg odliva sredstava sa lokalnog tržišta akcija i pada vrednosti domaće valute – vona.

Kako piše Reuters, lokalna finansijska tržišta još uvek nisu pokazala znake panike, budući da imaju percepciju da su problemi sa kojima se zemlja suočava uglavnom iz inostranstva i predstavljaju globalni trend, dok su tržišta akcija, obveznica i valuta zabeležila male dobitke.

Ipak, pritisak na vladu i njenog konzervativnog predsednika Ioon Seok-Iola (Yoon Seok-yeol) se povećava kako bi pružio širi plan politike, različiti u odnosu na njegovog liberalnog prethodnika. On je naložio reformu javnog sektora, pozivajući na rasprodaju neaktivne imovine i uštedu u rashodima, uz obećanje da će svake sedmice predsedavati sastancima o ekonomskoj situaciji.

Od njegovog stupanja na dužnost, centralna banka je prodavala dolare kako bi ukrotila pad domaće valute, a uz to je saopštila da je prodala deo deviznih rezervi četvrti mesec za redom u junu.