Inflacija u Turskoj 80 odsto, Erdogan ne odustaje od svoje ideje monetarne politike

Turska inflacija se verovatno ponovo ubrzala i možda je mesecima udaljena od novog vrhunca, skočivši na nivoe nezabeležene od azijske finansijske krize 1997. godine, dok se centralna banka drži svog ultralabavog monetarnog kursa.

Rast potrošačkih cena već je primorao zvaničnike i ekonomiste da ove godine nekoliko puta izmene svoje prognoze, jer napori da se stabilizuje lira posustaju u vreme kada ruska invazija na Ukrajinu povećava cenu svega, od hrane do energije.

Današnji zvanični podaci zavoda za statistiku i ministarstva finansija pokazaće da je godišnja inflacija prošlog meseca dostigla nešto više od 80 odsto, sa 78,6 odsto u junu, prema srednjoj proceni u Bloombergovom istraživanju 22 analitičara. Istanbul, najnaseljeniji grad u Turskoj, zabeležio je rast cena za 99 odsto u julu u odnosu na godinu dana ranije.

“Ako se ovakva monetarna politika nastavi, biće nemoguće nadmašiti inflaciju“, rekao je Ogedaj Topkular (Ogedai Topcular), iz RAM Capital SA u Ženevi. „Monetarna politika Turske je neodrživa.”

Turska se nalazi iza samo nekoliko zemalja poput Zimbabvea, Venecuele i Libana, gde je tempo rasta cena trocifren.

Pokazalo se da je slabljenje inflacije teže postići u Turskoj jer se centralna banka uzdržala od povećanja svoje ključne stope sa 14 odsto pod pritiskom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdogan). Turski lider veruje – suprotno ogromnoj većini svetskih ekonomista – da više stope izazivaju bržu inflaciju.

Ovaj pristup je stavio kreatore monetarne politike van sinhronizacije sa najagresivnijim globalnim monetarnim pooštravanjem od 1980-ih i gurnuo kamatne stope u Turskoj duboko ispod nule kada se one prilagode inflaciji.

Erdogan namerava da održi brzi rast ekonomije pred izbore zakazane za jun sledećeg meseca, čak i dok rast potrošačkih troškova izjeda raspoloživi prihod i ugrožava njegovu popularnost.

Turske vlasti su se umesto toga oslanjale na makroprudencijalne mere kao što je suzbijanje rasta komercijalnih zajmova, kao i politike usmerene na proširenje upotrebe lokalne valute i usmeravanje kapitala ka dugoročnim investicijama.

Rezultati se pokazuju na tržištu valuta, pri čemu je lira pala za više od četvrtine svoje vrednosti u odnosu na dolar, što je ovogodišnji najveći gubitak na tržištima u razvoju.