Inflacija vrši pritisak na evropske potrošače

Pretpostavlja se da će izveštaji o bruto domaćem proizvodu (BDP) u evrozoni, koji će biti predstavljeni u petak, verovatno pokazati snažan performans u trećem kvartalu. Ipak, dupli udar nestašice u lancima nabavke i povećane tražnje označava da će se ekonomija sporije oporavljati. Podaci vezani za inflaciju istovremeno otkrivaju jak pritisak na potrošače u regionu.

Evropska centralna banka (ECB) insistira na tome da će trenutni rast cena splasnuti. Ipak, najnoviji zvanični podaci verovatno će biti objavljeni nakon izveštaja o inflaciji i BDP, zajedno sa procenama oporavka ekonomije nakon pandemije.

Predsednica ECB Kristina Lagarde (Christine Lagarde) istakla je moguće rizike ovog meseca kada je izjavila da bi rast globalne ekonomije mogao ubrzano da postane izvor šokova za Evropu, pre nego faktor stabilnosti.

Podaci za treći kvartal možda će nas ipak iznenaditi, ako se uzmu u obzir jake brojke ovog regiona. Prvi izveštaji stići će iz Francuske, koja očekuje da će rast biti udvostručen u odnosu na 1,1 odsto iz prethodnog kvartala.

Gledajući najveće četiri ekonomije evrozone, pretpostavlja se da je rast jedino u Italji usporen, iako je i dalje za dva odsto veći. Izveštaji evrozone kasnije u toku dana mogli bi otkriti povećanje slično prethodnom kvartalu, pri čemu su predviđanja ekonomista da će to biti 2,1 odsto.

Podaci vezani za inflaciju u oktobru verovatno će pokazati tendenciju ubrzanog rasta. Prosečna stopa bi, prema najnovijim podacima mogla biti 3,7 odsto, što je najbrži rast od 2008. godine, a investiciona kompanija Natix SA računa da bi isti mogao biti veći iza pola procentnog poena.

U Bundesbanci očekuju da će cene u Nemačkoj takođe nastaviti da rastu, pre eventualnog usporavanja, signalizirajući intenzivniji pritisak na životne troškove. Francuske vlasti su već najavile jednokratnu pomoć od 100 evra za radnike sa nižim primanjima kako bi ublažile udar.

Praćena šokovima koje izaziva inflacija su i uska grla u snabdevanju, koja utiču na indekse nabavke. Poslovna aktivnost u regionu je u oktobru spala na najniži nivo u proteklih šest meseci, ali i pored bojazni vezanih za logistiku, optimizam je i dalje prisutan.

Za Nemačku, ekonomija u celosti će verovatno porasti 2,6 odsto ove godine, što je znatno niže u poređenju sa predviđanjima 3,5 odsto rasta pred kraj aprila. Ministar ekonomije Peter Altmajer (Peter Altmaier) izjavio je za televiziju ARD da će budući rast zavisiti od globalne logistike.

Jedno od rešenja za smanjenje pritiska rastućih cena i usporavanje ekonomskog rasta jesu i 400 milijardi evra akumuliranih od potrošača u toku pandemije.