Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku garantuje dovoljno energije i zdravu sredinu

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da donošenje Integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku treba da omogući da Srbija ima dovoljno energije i zdravu životnu sredinu i da predstavlja obavezu, ne samo prema sadašnjim, već i prema budućim generacijama.

„Integrisani plan za klimu i energetiku je najvažniji dokument koji kao država treba da usvojimo u oblasti energetike. Ali, pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli zašto je važan“, rekla je Mihajlović.

Ona je na predstavljanju plana do 2030. sa vizijom do 2050. godine rekla da je Srbija na početku tog procesa i rasprave, „u kojem je politička podrška važna, ali je jednako važna i podrška građana i privrede“. Dodala je da donošenje takvog dokumenta neće doneti političke poene političarima, ali da će doneti ogromne koristi državi u narednim godinama, kad postanu vidljivi rezultati tog procesa.

„Na ovaj način pokazaćemo da smo odgovorni kao država, da možemo da se borimo za zdravu životnu sredinu, da imamo snagu za ozbiljne odluke i da budemo deo velikih promena u svetu“, rekla je Mihajlović.

Plan podrazumeva, kako je rekla, da se u svim segmentima donose odluke koje će omogućiti da 2030. godine Srbija ima 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije, veće od 40 odsto.

To znači da će, prema njenim rečima, morati da se potpuno promeni način na koji se proizvode električna i toplotna energija, poveća energetska efikasnost i polako izlazi iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko to budu teške odluke.

Zelena tranzicija, kako je rekla, znači sigurnost u snabdevanju energijom, ali predstavlja i novi model rasta i razvoja, mogućnost za nova radna mesta, nove tehnologije, a istovremeno i zdravu zemlju, čist vazduh i vodu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre (Emanuele Giaufret) rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz vetra i sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030. godine.

„Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja“, rekao je Žofre.

Dodao je da EU, zajedno sa srpskim partnerima napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje.

Pored, kako je rekao, tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i novi interkonektor sa Severnom Makedonijom.

„Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren“, rekao je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Vreme je, prema njegovim rečima, za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bi se osiguralo da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika. „Energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna“, rekao je Lorkovski.