Između čega će građani birati na referendumu o Rio Tintu?

Kako početak izgradnje rudnika jadarita u okolini Loznice postaje izgledniji, sve je veći pritisak javnosti da se zbog očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine spreči poduhvat koji u dogovoru sa Vladom Srbije sprovodi britansko-australijska kompanija Rio Tinto.

„Ima li kompromisa između zdravlja i profita?“ – pitanje je o kome se ovih dana vodi žustra debata. Dok su desetine porodica već prodale svoja seoska imanja i uglavnom se sa koferima u rukama zaputili u obližnju Loznicu, ugovora o izgradnji rudnika još nema.

Studija o izvodljivosti nije završena, a pripreme za izgradnju rudnika kao da su krenule punom parom. Promenjen je urbanistički plan, zemljište preinačeno iz poljoprivrednog u građevinsko, a stanovništvo je počelo da se iseljava pre bilo kakvog zvaničnog papira.

Aktivisti upozoravaju da građani i nemaju mnogo izbora pošto investitor, prema njihovim rečima, preti državnom eksproprijacijom imanja po bagatelnim cenama. Glasna je i struka koja upozorava da će proizvodnja ugroziti čitave ekosisteme, šume, vodotokove, zemljište, poljoprivredu i zdravlje ljudi.

Rešenje stiže sa vrha države koji predlaže lokalni ili regionalni referendum na kom će se odlučivati o otvaranju rudnika. To je 4. juna najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a nekoliko dana kasnije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. 

Kako ništa još uvek nije precizirano, otvorila su se brojna pitanja. Koliko su građani kompetentni da odlučuju o ovoj lokalnoj inicijativi? Koja će biti referendumska pitanja i ko će kontrolisati ceo proces?

Kompanija sa lošom eko-istorijom

Jedna od glavnih tema ovogodišnjeg biznis foruma o kojoj su govorili najveći domaći i svetski eksperti, bila je zelena transformacija Srbije u koju će biti uloženi ogromni resursi i energija. Da li je jadarit za „zelenu Srbiju“ isto što i kripton za televizijskog i strip junaka Supermena?

Nije prvi put da se kompanija Rio Tinto suočava sa optužbama za ekocid. Ceo svet je čuo za miniranje dva aboridžinska svetilišta stara 46.000 godina u Australiji da bi se došlo do gvozdene rude.

Mediji su preneli i brojne druge slučajeve uništavanja životne sredine, narušavanja zdravlja stanovništva i kršenja ljudskih prava zaposlenih, na primer u rudniku boraksa u Kaliforniji, uranijuma u Namibiji, bakra u Mongoliji i mnogi drugi.

Međutim, Rio Tinto u Srbiji uporno ponavlja da kompanija sve radi u skladu sa zakonima i svetskim standardima, kao i da će u zaštitu životne sredine uložiti više od 100 miliona evra. Kompanija ipak ne uživa veliko poverenje, pre svega jer se pokazalo da je dosadašnji rad netransparentan.

Sudeći prema izjavama predstavnika vlasti, za državu je projekat neupitan, dok više desetina hiljada aktivista demonstrira na ulicama i prikuplja potpise protiv izgradnje rudnika. Peticiju je do danas potpisalo više od 120.000 ljudi.

Srbija nema najviše litijuma u Evropi?

Prema navodima kompanije Rio Tinto, u blizini Loznice u Zapadnoj Srbiji je još 2004. godine otkriveno nalazište jadarita, minerala iz kojeg se mogu dobiti velike količine jednog od najtraženijih metala na svetu – litijuma, ali i bora.

Više relevantnih organizacija, među kojima je Svetska minerološka asocijacija (IMA), potvrdile su da se radi o potpuno novom neradioaktivnom mineralu, bele boje koji izgleda kao izmrvljena kreda i svetli pod ultraljubičastim zračenjem. Ime je dobio po reci Jadar u čijoj dolini je nađen i ima hemijski naziv natrijum-litijum-borosilikat-hidroksid (LiNaB3SiO7(OH)).

Rezerve jadarita su grubo procenjene na 136 miliona tona, a početak proizvodnje najavljen je za 2023. godinu, ako ekspertiza o izvodljivosti pokaže da je projekat opravdan.  

Američki glasnik za geološka istraživanja (USGS) je objavio da navodne količine sadrže 1,8 procenata litijum-oksida, što bi bilo najveće nalazište litijuma u celoj Evropi. Najčešći argument koji se poteže jeste da se radilo o desetini ukupnih svetskih rezervi.

Međutim, najnovije istraživanje USGS je pokazalo da se svetski resursi litijuma povećavaju i trenutno iznose oko 86 miliona tona. Reč je o količini materijala koji potencijalno može biti dobijen iz prirode, i u tom smislu nije isto što i rezerve koje su otkrivene, istražene i isplative za eksploataciju.

Prema ovim podacima Srbija je sa 1,2 miliona tona na trećem mestu u Evropi, iza Nemačke i Češke, i 12. na svetu. To praktično znači da naša zemlja ima 1,4 odsto udela u svetskim resursima.