Izmenama zakona bankarski dužnici stavljeni u nemoguću poziciju

Advokati i udruženja građana burno reaguju na nacrt Ministarstva pravde o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, optužbama da je u pitanju uticaj bankarskog lobija zbog masovnog podnošenja tužbi.

Pošto se Vrhovni kasacioni sud (VKS) izjasnio da su nezakonite naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita, u Srbiji je počeo da cveta biznis masovnog podnošenja tužbi protiv banaka.

Od ovakvog pravnog suda VKS, sve više advokata se uključivalo u postupke građana koji su koristili bankarske kredite. Bandere i autobuska stajališta su na sve strane oblepljeni oglasima koji pozivaju građane da ostvare pravo na povraćaj novca, a pozivani su i na kućne adrese i preko društvenih mreža i medija.

Građani su se ohrabrili pošto su pale prve presude, pa je za vrlo kratko vreme, uz pomoć velikog broja advokata pokrenuto između 100.000 i 150.000 tužbi, a u igri je čak 100 miliona evra.

Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka bila je jedna od poruka Međunarodnog monetarnog fonda prilikom poslednje revizije prethodnog savetodavnog aranžmana sa Srbijom. One ne samo da su napravile problem bankama, već su zatrpale i blokirale sudove.

Međutim, nove izmene i dopune Zakona o parničnom postupku će stati na put masovnim tužbama, ali na račun građana – upozoravaju i pravni stručnjaci i zastupnici građana. Pristup će biti dodatno otežan, skuplji, a sudovi će odbacivati tužbe za koje nisu plaćene takse, i sve to u cilju odustajanja od tužbi.

Nacrtu zakona se protivi Advokatska komora Srbije, uz obrazloženje da se na taj način onemogućava sudska zaštita građana u ostvarivanju svojih prava. Advokati su 24. maja nakratko blokirali saobraćaj u centru Beograda, i tražili da se zakon povuče iz javne rasprave, a protestno okupljanje se sa istim zahtevom održalo i danas.

Predsednik Udruženja korisnika finansijskih usluga „Efektiva“, Dejan Gavrilović je izjavio za Biznis.rs da izmene zakona jedino i nedvosmisleno zastupaju interese bankarskog sektora u Srbiji.

„Izmenama se kaže da osoba koja tuži nekoga u tri odvojena sudska spora, plaća troškove samo za prvi, a za drugi i treći put će morati da plati troškove drugoj strani. Ta situacija može da se desi samo kada je u sporu dužnik banka. Neće fizičko lice tri puta da tuži drugo fizičko lice ili trgovca koji mu je prodao patike. Samo banku može da tuži dva, tri, pet puta, u zavisnosti koliko ima ugovora o kreditu“, naveo je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, ove odredbe se isključivo odnose na banke i sprečavaju građane da podnose masovne tužbe.

„Znajući to, banka će nastaviti da me potkrada jer zna da neću da tužim, da ne bih plaćao sudske troškove. To je suluda konstrukcija. Banke mogu da nastave da potkradaju na sitno, a dužnici se dovode u nemoguću poziciju“, poručio je predsednik Efektive.

Komentarišući argumet da su sudovi pretrpani, on je postavio pitanje zašto je izmenama zakona 2013. godine izbačen institut kolektivne tužbe.

„Sporovi za troškove za obradu kredita se u sudu gomilaju poslednje dve-tri godine. Šta je bilo pre toga? Jesu li sudovi pre toga bili efikasni? Ispašće sad da kad ne bude bilo tužbi protiv banaka, sudstvo će da radi brže“, istakao je Gavrilović.

Kako je objasnio, u slučaju kada se ne plati taksa, sud će odbaciti postupak, a to će važiti i za one koji budu u toku po stupanju zakona na snagu, što je protivno Ustavu.

„Ako bude ta retroaktivna primena, ako se usvoje izmene, svako ko je podneo tužbu a nije platio sudsku taksu, a pritom nije dobio nalog za sudsku taksu, može doći u situaciju da mu sudija odbaci tužbu. Tako može da se odbaci ko zna koliko desetina hiljada tužbi, zato što je neko promenio pravila igre koja je u toku“, izjavio je Gavrilović za naš portal.

On je to uporedio sa situacijom da pred kraj utakmice Fudbalski savez promeni pravila, tako da onaj ko je dao najviše golova gubi.

„Banke kažu da ljudi tuže za banalne iznose. U redu, ali zašto me banka ne pozove kada dobije tužbu, i kaže daću ti 500 dinara da ne idemo dalje u spor, nego ga tera do kraja i dođe do Vrhovnog suda. A dešavalo se da banka utužuje ljude za 500 ili za 1.000 dinara. Angažuju izvršitelje pa prave dodatne troškove, ali im je problem kad njih neko tuži za 500 dinara, to im je onda banalan iznos“, naveo je Gavrilović.

Kako je rekao, ovim zakonskim rešenjem banke neće vratiti sav novac, već se stvara teren da sačuvaju sebe.

„Imamo postojeći Zakon koji je normalan, smislen i funkcionalan, a država ne želi da pritisne banke da vrate novac koji su pokrale, nego želi da spreči ljude da ih tuže za ono što su im uzele“, zaključio je Gavrilović.