Kakav internet se koristi u Srbiji?

Prema najnovijem izveštaju državne Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), za drugo tromesečje 2021. godine, broj pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu u drugom kvartalu 2021. godine u odnosu na prethodni kvartal je u blagom porastu i iznosi oko 1,77 miliona.

Pretplatnici xDSL i kablovskog pristupa preovlađuju u strukturi pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa internetu u Srbiji, pri čemu je procentualno učešće xDSL pretplatnika i pretplatnika preko kablovskog pristupa u blagom padu u posmatranom periodu.

U drugom kvartalu 2021. godine najveći broj pretplatnika koristi brzinu od 10Mbit/s do 30Mbit/s i brzinu pristupa veću od 100Mbit/s.

Kako objašnjavaju u RATEL-u, kvartalni pokazatelji tržišta elektronskih komunikacija u delu internet usluga obuhvataju podatke vodećih operatora koji čine oko 93 odsto tržišta, mereno brojem pretplatnika, dok su podaci za preostalih sedam odsto tržišta procenjeni na osnovu podataka za 2020. godinu koji su prikupljeni putem redovnih godišnjih upitnika.

Preko mobilnih telefona trošimo u proseku 7,42 GB mesečno

Broj aktivnih korisnika mobilnog širokopojasnog pristupa u drugom kvartalu 2021. godine je u blagom rastu u odnosu na prethodni kvartal i iznosi 6,71 miliona. Broj M2M (machine-to-machine) uspostavljenih bežičnih konekcija između dva ili više uređaja je u blagom porastu i u drugom kvartalu 2021. godine iznosi 322.000.

Količina prenetih podataka preko mobilne mreže takođe je rasla u periodu april-jun i iznosila je 149,3 miliona GB , što znači da je prosečan korisnik mobilnog širokopojasnog pristupa dnevno u Srbiji trošio oko 250 MB, odnosno oko 7,42 GB mesečno.

Aktivni korisnici mobilnog širokopojasnog pristupa podrazumevaju pretplatnike usluga prenosa podataka ugovorene zajedno sa govornim uslugama ili kao dodatni paket na govorni tarifni plan, dok pretplatnici ostalih usluga prenosa podataka predstavljaju pretplatnike mobilnog širokopojasnog pristupa za usluge prenosa podataka ugovorene kao pojedinačne usluge, odvojeno od govorne usluge (pretplate za data kartice, za USB modem/dongle, za tablete i sl.), dato je kao objašnjenje u RATEL-ovom izveštaju.

Sve brže i brže

Što se tiče poređenja sa svetom, u poslednje vreme objavljeno je nekoliko relevantnih istraživanja prosečnih brzina i konzumacije interneta na globalnom nivou.

Prema Fair Internet Report, koji koristi podatke, između ostalog, od Measurement Lab-a kompanije Google, u 2020. godini najveću prosečnu brzinu interneta koristili su stanovnici zasebne administrativne teritorije ostrva Džersi u kanalu Lamanš. Ovo ostrvo je izniklo kao glavna tema svetskih medija usred „trgovinskog rata“ između Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva oko realizovanja Brexita, a sigurno je da je zbog toga značajno unapređen protok interneta na njegovom prostoru – jer je prosečna brzina od 199,15 Mbps, najveća na svetu u prošloj godini, rezultat rasta od čak 216,46 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Najmanja zabeležena prosečna brzina širokopojasnog interneta zabeležena je u Jemenu, i u 2020. godini iznosila je 0,26 Mbps.

Srbija se po izveštaju Fair Internet Report našla na 46. mestu, sa izmerenih 15,62 Mbps u proseku, što je iznad Italije, Rusije, Meksika, Južne Afrike, Indije i Turske, na primer, a u regionu od Albanije i Bosne i Hercegovine (Slovenija je vodeća od ex-YU država, sa 35,04 Mbps, na dvadesetoj poziciji u svetu, i ispred SAD).

S druge strane, najpoznatiji internet „inspektor“ brzine, Speedtest by Ookla iz Sijetla, u svom izveštaju za jul 2021. godine, kaže da je globalni prosek brzine mobilnog interneta bio 55,07 Mbps prilikom preuzimanja sadržaja, a u fiksnoj širokopojasnoj mreži 107,5 Mbps.

Srbija je po najaktuelnijem merenju Speedtest-a na 52. poziciji, kada je u pitanju brzina mobilnog interneta, sa 48,57 Mpbs u preuzimanju sadržaja, a na 58. mestu u globalu kada je u pitanju širokopojasni internet, sa 79,02 Mps, što pokazuje da postoji raskorak između dva istraživanja, ali i da je gotovo sigurno došlo do pomaka u odnosu na 2020. godinu, kako u svetu, tako i kod nas.

Naravno, kao i u većini drugih statističkih pokazatelja, nezahvalno je govoriti o aritmetičkom i medijalnom proseku u ovom slučaju, kada velike i razvijene zemlje brojem svojih korisnika i prosečnim brzinama značajno guraju globalne rezultate.