Kako do većih penzija u budućnosti?

Imovina hrvatskih građana u državnim fondovima iznosila je na kraju jula 127 milijardi 600 miliona kuna (oko 16 milijardi evra), a još 7,3 milijardi kuna (oko milijardu evra) građani imaju u dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Predsednik upravnog odbora penzijskih fondova Hanfe, Ante Žigman, navodi da su penzijski fondovi došli do skoro 130 milijardi kuna (oko 17 milijardi evra) i dodao kako postoje alternativni oblici ulaganja. On takođe naglašava da će se verovatno u sledećim zakonskim promenama raditi na tome da se građanima omoguće drugi oblici ulaganja koji bi donosili veće prinose.

Da bi penzije bile veće neophodno je da odnos zaposlenih i penzionera bude promenjen, pišu HRT Vijesti. Trenutno je 1,23 zaposlenih na jednog penzionera i postoji puno prostora i potrebe da se ta situacija održi. Evropska komisija i Svetska banka napravile su analize koje pokazuju da će do 2070. godine Hrvatska imati gotovo potpunu pokrivenost s doprinosima za prvi stepen isplate penzija.

Žigman kaže da je danas to na šezdeset odsto. Dakle, u tom kontekstu, drugi stepen odnosno dobrovoljni penzijski fondovi su zapravo jedini način se to reši i da se povećaju penzije u budućnosti.

On naglašava kako je dobra odluka Hrvatske o ne ukidanju drugod penzijskog fonda i da je na taj način omogućila da danas postoji veliki iznos kapitalizovane štednje na individualnim računima građana.

Kada je reč o ulaganju u kriptovalute, Žigman kaže da je to veoma rizična imovina i nije zakonski uređena.

„Ulaganje u kriptovalute nikako nije jedan od oblika imovine koji bi se dozvoljavao penzijskim fondovima. Radi se o imovini koja nema nikakvu regulaciju. Taj oblik u svetu niko ne reguliše u obliku imovine. Radi se o imovini koja je visoko rizična. Tu se radi o ogromnim gubicima, velikom operativnim rizicima i troškovima“, naveo je predsednik Upravnog veća HANFA, Ante Žigman.

Da li će u Srbiji rasti penzije?

Iako vlast najavljuje brži rast penzija, obećanja da će se pojačati švajcarska formula u smislu da prosečna penzija neće padati ispod 50 odsto prosečne zarade, i dalje ostaju na nivou obećanja.

Učešće prosečne penzije daleko je od 50 procenata u odnosu na prosečnu platu, jer plate rastu mnogo brže nego penzije.

Podaci PIO fonda potvrđuju da je prosečna penzija u junu ove godine iznosila 29.384 dinara, kao i da je učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa za sve kategorije penzionera 45,2 za samostalne delatnosti 43,4 za zaposlene 48,2 odsto, dok je za poljoprivrednike 19,4 procenta.

Prosečan iznos prinadležnosti za penzionere PIO fonda zaposlenih u junu bio je 31.138 dinara i tu penziju prima 1,4 miliona najstarijih, za samostalce je prosek 28.211 a dobija je 102.468 penzionera, i za poljoprivrednike 12.615 dinara i nju prima 156.034 zemljoradnika.