Kako konkurisati za detašman?

Sloboda kretanja radnika je jedna od četiri slobode koje uživaju građani Evropske Unije. Ona podrazumeva da se građani Evropske Unije mogu zaposliti u bilo kojoj državi članici, pri čemu je svako diskriminatorno ograničenje prema njima zabranjeno.

Poznato je da Republika Srbija nije članica Evropske Unije, te za njene građane ovaj princip ne važi. Međutim, Republika Srbija ima zaključene bilateralne sporazume sa zemljama koje su atraktivne za našu privredu i na ovaj način stvara mogućnost da se naša preduzeća uključe u evropske privredne tokove.

Takav je bilateralni sporazum o detašmanu zaključen sa Saveznom Republikom Nemačkom – ujedno, to je i jedini bilateralni sporazum ovog tipa koji je naša zemlja zaključila.

Šta je detašman?

Advokat Miomir Stojković za Biznis.rs objašnjava da je detašman međunarodni sporazum dve zemlje o upućivanju radnika na rad u jednu od njih. U principu, svodi se na poseban vid poslovne saradnje između preduzeća sa teritorije jedne države čiji zaposleni, na osnovu sklopljenog ugovora sa preduzećem iz druge države, izvode radove u drugoj državi.

“Pošto Srbija ima detašman samo sa Saveznom Republikom Nemačkom, ovaj sporazum se odnosi na upućivanje radnika na osnovu ugovora o izvođenju radova – te se pre svega vezuje za građevinsku delatnost i sa njom povezane delatnosti kao što su montaža, izolacija i slično”, kaže Stojković.

Kada je reč o konkurisanju, za dodelu detašmana može da se prijavi privredno društvo sa sedištem u Srbiji koje je registrovano da obavlja delatnost za koju se dodeljuje detašman. Privredno društvo mora imati registrovano predstavništvo u Saveznoj Republici Nemačkoj (ili makar potvrdu nadležnog organa u Saveznoj Republici Nemačkoj da je pokrenulo postupak otvaranja predstavništva), kao i sklopljen ugovor o izvođenju radova sa partnerom sa teritorije Evropske Unije.

Pored toga, da bi moglo da konkuriše za dodelu detašmana, privredno društvo mora da ispuni i određene kriterijume kao što su da ima minimum dva redovna godišnja finansijska izveštaja predata Agenciji za privredne registre, da od ukupnog poslovnog prihoda ima minimum 10 odsto ostvarenog poslovnog prihoda u Republici Srbiji, odnosno od 28. avgusta 2022. godine važi pravilo da je minimum 25 odsto.

Takođe, da biste mogli da konkurišete za detašman vaše privredno društvo ne sme biti u blokadi duže od 14 dana neprekidno u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva za dodelu detašmana.

Dodatni uslovi za dobijanje detašmana su:

• Da privredno društvo upućuje na privremeni rad u inostranstvo maksimalno do 75 odsto od ukupnog broja zaposlenih prema izveštaju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za dodelu detašmana

• Ostvaren ukupan prihod mora biti u visini od minimum 12 miliona dinara prikazanog u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju predatom Agenciji za privredne registre

Naš sagovornik ističe da treba imati na umu i da je broj detaširanih radnika u Saveznu Republiku Nemačku ograničen. Na kraju svake detašmanske godine (koja traje od 01.10 tekuće godine do 30.09 naredne godine), Nemačko ministarstvo za rad i socijalna pitanja obaveštava o maksimalnom broju detaširanih radnika za narednu detašmansku godinu (tzv. kontingent).

Zahtev da dodelu detašmana, odnosno učešće u raspodeli kontingenata, podnosi se Privrednoj komori Srbije.

“Treba napomenuti da Privredna komora Srbije može od podnosioca da traži i dodatnu dokumentaciju kako bi utvrdila ispunjenost gore navedenih kriterijuma za dodelu detašmana. Načelno, ukoliko podnosilac zahteva ispunjava sve neophodno kriterijume, Privredna komora Srbije će mu dati saglasnost za dodelu detašmana, nakon čega se ulazi u drugu fazu ovog postupka”, navodi advokat Miomir Stojković.

Po dobijanju saglasnosti za dodelu detašmana, privredno društvo pristupa postupku upućivanja svojih radnika na rad u Saveznu Republiku Nemačku – pribavljajući radne dozvole i vize u cilju zapošljavanja na osnovu ugovora o detašmanu.

Kako bi se dobile radne dozvole za zaposlene, saglasnost i propratna dokumentacija se šalju poštom ili lično u Agenciju za rad u Saveznoj Republici Nemačkoj.

Nakon uspešno pribavljenih radnih dozvola, pristupa se pribavljanju radnih viza. Termini za podnošenje zahteva za vizu se zakazuju putem sajta Nemačkog konzulata. Ukoliko se upućuje pet i više radnika moguće je zakazati termin i u Privrednoj komori Srbije po ubrzanom postupku.

“Imajući u vidu kompleksnost procedure, ovlašćenje nadležnih organa da zatraže dodatnu dokumentaciju (čak i više puta) i činjenicu da se deo postupka odvija pred inostranim organima, za uspešno detaširanje radnika u razumnom roku i sa što manje troškova potrebno je, pre podnošenja zahteva i prateće dokumentacije, pažljivo razmotriti svaki slučaj ponaosob radi pronalaženja najboljeg rešenja za konkretan slučaj”, savetuje advokat Miomir Stojković.