Kako ostvariti saradnju između poslovnog i civilnog sektora?

Kroz dugi niz godina saradnje civilnog i poslovnog sektora u Srbiji pokazalo se da organizacijama civilnog društva nisu isključivo neophodna finansijska sredstva, već i podrška, povezivanje, umrežavanje. Kompanije i preduzeća shvataju da posedovanje kapitala i generisanje profita ne obezbeđuje uvek širi društveni uticaj, i upravo tu se stvorio prostor za dalje povezivanje, što su u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) prepoznali i ponudili praktične savete kroz Vodič pod imenom ‘Inicijative za održivu budućnost – inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora’.

„Tu je objašnjeno odakle i kako početi, kako raditi procenu usklađenosti organizacije i kompanije ili preduzeća i kako obezbediti da obe strane dobiju dugoročnu saradnju, na dobrobit šire društvene zajednice. Vodič za saradnju poslovnog i civilnog sektora ima cilj da ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva da preduzmu aktivne korake i ostvare dugoročnu saradnju, tako da sadrži konkretne smernice i okvire u kojima partnerstvo ova dva sektora može biti ostvareno“, objasnila je koordinatorka saradnje sa biznis sektorom u Beogradskoj otvorenoj školi, Milena Vujović za Biznis.rs.

Dolaskom kapitala velikih globalnih korporacija počelo je intenzivno razvijanje novih oblasti, kao što su društveno- korporativna odgovornost, korporativna filantropija, i ulaganje u razvoj svih resursa koji podržavaju te oblasti. Nakon dve decenije takvog poslovanja, koje je uglavnom podrazumevalo finansijske donacije koje su korporacije usmeravale u dobrotvorne svrhe, došlo je vreme za promenu i napredak.

„Okolnosti u kojima živimo i radimo menjaju se brže nego ikada pre. Politički, ekonomski i društveni izazovi sa kojima se danas suočavamo odražavaju se u velikoj meri i na civilno društvo, ali i na poslovni sektor. Pandemija korona virusa pokazala nam je koliko su zajedničko delovanje i partnerstvo važni i efikasni, što će posebno doći do izražaja u situacijama kada se budemo suočavali sa posledicama krize“, istakla je naša sagovornica.

Ona je dodala da gotovo 80 odsto projekata u saradnji poslovnog i civilnog sektora imaju filantropski karakter, te postoji prostor i potreba da se razvijaju programi iz drugih oblasti. Sfere koje su predstavnici ova dva naizgled nespojiva sektora prepoznali kao one koje su od zajedničkog interesa su – unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine.

„Tri osnovna koncepta koja su važna za razumevanje okvira koji predlažemo u Vodiču, a pomoću kojih smatramo da se ostvaruju pomenuti ciljevi inovativne saradnje jesu poslovni model (business model), zatim dizajnerski pristup i širi društveni uticaj. Svi modeli su jasno objašnjeni u Vodiču i ilustrovani grafikonima koji u velikoj meri mogu da olakšaju praktičan rad“, navela je Vujović.

Prema njenim rečima, predstavnici civilnog i poslovnog sektora, i pored brojnih izazova, prepoznaju prilike kako bi zajedničkim snagama pružili podršku članovima zajednice u kojoj žive i rade, a u vreme pandemije korona virusa, udruženo delovanje pokazalo se posebno neophodnim.

„Okolnosti u kojima živimo i radimo menjaju se brže nego ikada pre. Politički, ekonomski i društveni izazovi sa kojima se danas suočavamo odražavaju se u velikoj meri i na civilno društvo, ali i na poslovni sektor. Pandemija nam je pokazala koliko su zajedničko delovanje i partnerstvo važni i efikasni, što će posebno doći do izražaja u situacijama kada se budemo suočavali sa posledicama krize. Rešenje ovih izazova zahteva učešće obe strane, sasvim sigurno na nove, do sada neuobičajene načine. Gotovo rešenje za saradnju ne postoji, jer nove okolnosti zahtevaju od svih aktera da se fundamentalni principi poslovanja i razmišljanja promene“, smatra naša sagovornica.

Kako kaže, od 2020. godine ubrzano smo ušli u svet promenljivih pravila, što će se svakako nastaviti i u narednim godinama, a prepoznavanje potreba, potencijalnih rešenja i mogućnosti za saradnju poslovnog i civilnog sektora neophodan su preduslov za održivi socio-ekonomski razvoj društva u celini.

„Cilj Vodiča je da podstakne saradnju između civilnog i poslovnog sektora, oslanjanjem na već postojeće savremene koncepte koji se koriste u različitim oblastima i okruženjima od startap preduzeća, tradicionalnih poslovnih organizacija, socijalnih preduzeća do neprofitnih organizacija i slično. Dati elementi se mogu koristiti za različite prilike, kao što su kreiranje novih ideja i inicijativa, razvoj novih poslovnih modela, stvaranje novih sinergija, upravljanje netradicionalnim projektima“, naglasila je Vujović.

Ona je navela kao primer jednog od pionira uspešne saradnje sa poslovnim sektorom – Užički centar za prava deteta (UCPD), koji, kako kaže, prepoznaje važnost udruživanja sa korporativnom zajednicom, a sve radi višeg cilja – bezbednosti i zaštite dece od nasilja.

„Kroz podršku koju privatnim ustanovama pruža UCPD, svi zaposleni jednog kolektiva koji rade sa decom, mogu da saznaju šta su standardi za očuvanje bezbednosti dece i provere u kojoj meri ih ispunjavaju“, objasnila je Jelena Žunić Cicvarić iz pomenute organizacije.

BOŠ je, prema rečima naše sagovornice, kreirao vodič prativši dosadašnji trend razvoja međusektorske saradnje u Evropi i svetu i  sa željom da podstakne i ojača ovakvu vrstu partnerstva te doprinese izgradnji boljeg društva, zasnovanog na znanju, odgovornosti i javnom interesu.

„Pandemija, za koju se svi nadamo da je na zalasku, ubrzala je spoznaju i prihvatanje činjenice da je dobra volja za široku društvenu dobrobit najbolji temelj razvoja boljeg društva zasovanog na znanju, odgovornosti i javnom interesu“, zaključila je Vujović.

Vodič ‘Inicijative za održivu budućnost – inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora’ dostupan je na sajtu BOŠ-a.