Kako smo postali milijarderi u redu za hleb

Reagujući na rast potrošačkih cena u Sjedinjenim Američkim Državama koji dostiže tridesetogodišnji maksimum, suosnivač Twittera Džek Dorsi (Jack Dorsey) ocenio je da će situacija u SAD eskalirati i da će se stvari znatno pogoršati. Drugo ime za to pogoršanje je hiperinflacija koja, po njegovom mišljenju, preti i Americi i celom svetu.

„Hiperinflacija će promeniti sve. To će se uskoro dogoditi u SAD, pa tako i u svetu“, napisao je Dorsi na Twitteru povodom rasta cena u SAD i sve veće zabrinutosti da bi taj problem mogao da bude još veći nego što su kreatori monetarne politike očekivali.

A kako izgleda život sa hiperinflacijom na našim prostorima je, na žalost, dobro poznato. Ne tako davna istorija podseća nas na to kako je biti milijarder – na papiru.

„Samo će temperatura vazduha ove zime i tekući računi građana Jugoslavije tokom godine biti u minusu. Inflacija, koja je ne tako davno imala i bolja vremena, u srećnoj novoj 1992. godini biće u debelom plusu. Bankari i ekonomisti spore se samo oko nijansi – hoće li nas zakačiti inflacija malo ispod ili iznad hiljadarke“, pisale su proročki Večernje novosti početkom januara 1992. godine.

Raspad Jugoslavije, ratovi, sankcije, gubitak jedinstvenog tržišta, kao i štampanje velike količine novca, početkom devedesetih doveli su do toga da SR Jugoslavija (SRJ) zabeleži do tada neviđenu hiperinflaciju – po dužini trajanja, intenzitetu i posledicama koje je ostavila, i to ne samo u istoriji Srbije, već i gotovo čitavog sveta. Ova inflacija počela je 1992. godine, a okončana dve godine kasnije. U tom periodu izvršene su četiri denominacije valute čime je ponekad milion, pa čak i milijarda, izjednačavana sa jednim dinarom.

Prema nekim podacima, inflacija je maksimum dostigla u januaru 1994. godine – 5.578.000.000.000.000.000 odsto (5,578 triliona) ili oko 113 odsto na dan. Cene su tada porasle za 313 miliona odsto.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže profesor u penziji Ljubomir Madžar, čitav taj period bio je jako napet.

„Kad primiš platu, ako istog jutra ne razmeniš dinare u nemačke marke, ode plata kao da je nikada nije ni bilo. Dakle, to je bilo vreme napete i teške trke sa inflacijom. Ja sam imao sreću da je moja supruga dosta vešta, hrabra i spremna za te stvari, tako da je ona obavljala te transakcije, pa ja nisam toliko osetio tu težinu. Ali, stekla je jedno interesantno iskustvo“, navodi Madžar, dodajući da je bilo uličnih dilera deviza koji su radili korektno, ali i onih koji su gledali da „pokupe skoro sve“.

Budući da nije bilo dovoljno najosnovnijih proizvoda i namirnica, ljudi su morali budno da prate šta se dešava oko njih.

„Robe nije bilo na raspolaganju, nego tu i tamo naiđe ponešto, pa morate pažljivo da pratite gde šta stiže, jer ko zna kad će se opet ukazati nova prilika. To je bio novi izvor napetosti“, priseća se profesor, dodajući da je naizmenično sa suprugom i ćerkom išao u prodavnicu po najosnovnije namirnice i da bi ga prijatno iznenadilo kad ga neko prepozna i sačuva mu neki proizvod.

„Obrazovani ekonomisti su kritikovali vlast zbog situacije u koju je dovela državu. Stopa inflacije je direktno proporcionalna pokvarenosti vlasti. S druge strane, bilo je malo onih koji su imali neku lepu reč za vlast“, zaključio je Madžar.

Inflacija u SRJ iznosila je čak 19.810,2 odsto. Narodna banka SRJ je krajem 1993. godine, na vrhuncu hiperinflacije, izdala novčanicu od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja, dok su se cene udvostručavale svakih 16 sati.

„Ne samo da smo bili milioneri, već i milijarderi – sećam se novčanice od 500 milijardi dinara na kojoj je bio Jovan Jovanović Zmaj, a koja praktično ništa nije vredela. Eventualno si mogao toalet papir da kupiš“, rekao je nedavno za BBC na srpskom radnik obezbeđenja iz Požarevca Antonio Jovanović, koji je tada imao 10 godina.

Nedeljnik Vreme je 1993. godine pisao da novi vid trgovine sve više postaje i trampa, ilustrujući je sve većim brojem oglasa u kojima se razmenjivala hrana. Ljudi su menjali dvosed ili bojler za krompir, invalidska kolica za zamrzivač, ili svinje za živinu. Pre toga, piše ovaj nedeljnik, uobičajena je bila razmena kuća i stanova.

U ovo vreme je cvetao i šverc, a šverceri su svojim kanalima donosili najrazličitiju robu – od slatkiša, preko kafe i duvana do nafte, i od toga su dobro zarađivali, a protiv nekoliko njih bili su pokretani sudski postupci. Takođe, obavezna stavka na listi švercera bile su i devize, a „šalteri“ za razmenu su bile pijačne tezge.

U tom periodu nemačka marka je postala nezvanično sredstvo plaćanja u Srbiji, a pojedinci su od plate mogli da kupi samo dve marke.

Pakla cigareta koštala je pre podne milijardu dinara, a već uveče je za nju bilo potrebno izdvojiti dve milijarde. Statističari su zabeležili da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, dok su dva litra mleka ili 200 grama senfa koštala čak 500 milijardi dinara.

Ovaj ekstremni stadijum razvoja inflacije, sa rastom cena na mesečnom nivou iznad 50 odsto, posledica je privrednog i ekonomskog sunovrata i špekulativnog ponašanja privrede i ekonomije. 

Dok su ljudi neprestano radili kako bi od svoje plate kupili bar jednu kutiju šibica, neprestano je radila i štamparija novca na Topčideru. Ovo je za Politiku 1993. godine potvrdio tadašnji generalni direktor Direkcije za poslove trezora Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Vojislav Tomić, koji je rekao da je štamparija dnevno dostavljala između 700 i 800 milijardi dinara glavnim filijalama NBJ.

U knjizi „Rekonstrukcija monetarnog sistema i pobeda nad inflacijom 1994“ Dragoslav Avramović ističe da su hiperinflaciji prethodili ogromno osiromašenje velikog broja građana i sve brži rast cena koji novčana masa nije mogla da prati, zbog čega je iznova štampana nova.

Avramović je i sam učestvovao u pravljenju plana za zaustavljanje krize. On je 24. januara 1994. godine predstavio novi dinar i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije. Novi dinar je izjednačen sa nemačkom markom, a Avramović je dobio nadimak “deda Avram” i iste godine postao guverner NBJ.