Kako su veliki brendovi zaostali u trci sa „brzom modom“?

Još od dvadesetih godina prošlog veka brendovi su usmeravali tokove moderne kulture. Velike kompanije su ovo postizale suptilno usađujući određene ideje u umove potrošača sve dok konačno nisu postali opšteprihvaćeni.

Kada malo bolje razmislite, jedan takav brend je odredio kako će izgledati Deda Mraz (barem u zapadnjačkoj kulturi). Drugi brend nas je ubedio da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Treći nam je jednostavnom parolom “Dijamanti su večni!” nametnuo ideju da je dragi kamen neizostavan detalj na vereničkom prstenu, piše Quartz.com.

Brendovi su oduvek diktirali šta je kulturološki važno i potpomogli kreiranje naših društvenih rituala. A onda se pojavio internet i preokrenuo situaciju u korist potrošača, koji su dobili priliku da bez sugestija sa strane pronađu ono što im najviše odgovara. Umesto da nastave da diktiraju kulturu, brendovi su zauzeli odbrambeni stav, udovoljavajući prolaznim trendovima i boreći se za relevantnost u svetu koji se sve više menja.

Lanac brze hrane Wendy’s, na primer, u potpunosti je uskladio svoje poslovanje sa društvenim mrežama vešto koristeći mimove.

Startap brendovi udovoljavaju estetici milenijalaca. Velike dizajnerske kuće kao što su Yves Saint Laurent i Balenciaga okrenuli su se kreiranju vizuelnih identiteta koji izgledaju veoma slično.

Kompanija Impossible Foods, koja je specijalizovana za proizvodnju zamena za meso, prema rečima osnivača, razmišlja kao tehnološka kompanija koja je evoluirala u prehrambenu platformu.

Brend Victoria’s Secret, koji je decenijama propagirao određenu viziju ženstvenosti, u poslednjih nekoliko godina počeo je da prati trend pozitivne slike o telu.

Sada svedočimo konstantnom prilivu „novog“, a svaki trend dolazi i odlazi neverovatnom brzinom. Brendovi koji su nekada odlučivali o tome šta je relevantno sada se bore da ostanu relevantni. Sa više opcija nego ikada ranije, dinamika moći se promenila, a rezultat je kakofonijom brendova koji očajnički dozivaju potrošače da kroz buku nađu put do njih.

Od društvenih medija preko “brze mode” do viralnih vesti, uvek postoji nešto novije, bolje i uzbudljivije. Pandemija virusa Covid-19 je još više podstakla ovakve težnje, pa se globalna potrošnja preko interneta udvostručila u roku od godinu dana.

Osim toga, možemo videti i kako trendovi menjaju društvo – počinjemo da se navikavamo da nas mediji konstantno bombarduju novinama.

Zaglavljeni u neprestanom ciklusu proizvodnje, potrošnje i reakcija na nove sadržaje, naši umovi su prezasićeni i gube fokus. Rezultat toga je, između ostalog, sve manja relevantnost brendova.

U jednom istraživanju 78 odsto potrošača je reklo da imaju utisak da nikada nisu osetili emotivnu povezanost sa određenim brendom. Velike kompanije se gube u kulturi brendova za jednokratnu upotrebu bez čvrste baze u sveopštem potrošačkom haosu.

Pokušavajući da održe korak sa brzom modom i brendovima za jednokratnu upotrebu, kompanije su se okrenule nostalgiji, pokušavajući tako da humanizuju svoje proizvode i premoste jaz između potrošačkog iskustva u prošlosti i sadašnjosti.

Tako je Burger King rebrendirao svoj logo kako bi ličio na onaj koji je lanac restorana koristio od 1969. do 1994. godine. Pepsi se okrenuo reklamama inspirisanim čuvenim mjuziklom “Briljantin” iz 1978. godine, a tehnološki gigant Apple dizajnira svoje proizvode tako da podsećaju na one iz devedesetih.

Međutim, čak ni okretanje nostalgiji nije uspešna taktika. Kako se ispostavlja, ono što izdvaja određene brendove jeste usklađivanje s vrednostima koje potrošači neguju, podsticanje njihove radoznalosti i kreiranje neobičnih proizvoda.