Kakva je korist od specijalnih prava vučenja MMF-a?

Iz Narodne banke Srbije juče je saopšteno da je Međunarodni monetarni fond (MMF) dodelio našoj zemlji 627,6 miliona specijalnih prava vučenja (special drawing rights – SDR), što je ekvivalentno iznosu od oko 890,22 miliona dolara ili 759,71 milion evra. Kako je istakla viceguvernerka NBS Ana Ivković, reč je o priličnom iznosu, s obzirom na to da je kvota Srbije u MMF-u 0,14 odsto, preneo je Tanjug.

U isto vreme, dodela ovih sredstava tek je deo ukupne količine SDR-ova, koja odgovara iznosu od 650 milijardi američkih dolara, a koje je MMF alocirao širom sveta, za „podizanje nivoa deviznih rezervi i podršku stabilnosti globalne ekonomije tokom pandemije korona virusa“, kako piše u obrazloženju na sajtu međunarodne finansijske organizacije. 

Ali šta su zaista specijalna prava vučenja MMF-a i za koje potrebe mogu da se iskoriste?

Termin SDR ustanovljen je 1969. godine, kao vrsta međunarodno priznate rezervne aktive, koja bi trebalo da dopunjava zvanične nacionalne devizne rezerve.

„U pitanju je obračunska valuta MMF-a, koja predstavlja korpu glavnih konvertibilnih valuta u određenim ponderima, i u kojoj MMF izražava svoje programe. Američki dolar učestvuje najviše u toj korpi, sa 41,73 odsto, što je po mišljenju većine stručnjaka neopravdani udeo, jer ipak američka privreda ne doprinosi svetskom BDP-u u tolikom odnosu. To pokazuje da se MMF u glasanju svog odbora ponaša poput akcionarskog društva, gde SAD imaju 16,5 odsto glasačkih prava (primera radi, Srbija ima 0,16 odsto)“, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Pored dolara, u korpi valuta SDR nalaze se i evro (30,93 procenta), kineski juan (10,92 odsto), japanski jen (8,33 odsto), te britanska funta (8,09 odsto). To znači da zemlje koje su dobile sredstva izražena u SDR-ovima mogu da ih prebace u određene valute iz korpe.

U zvaničnoj statistici piše da je MMF u svojoj istoriji na ovaj način alocirao SDR-ove po svetu u ukupnoj vrednosti ekvivalentnoj 943 milijarde dolara, od čega je 650 milijardi odobreno pre nekoliko dana za pomoć protiv posledica pandemije virusa Covid-19. Međutim, ova praksa „darivanja“ SDR-ova kao mere podrške odudara od prepoznatljive finansijske politike MMF-a.

Države članice se po pravilu obraćaju MMF-u za finansijsku pomoć, pa se ugovaraju vrednosti paketa aranžmana, koji se potom isplaćuju u tranšama nakon, najčešće, tromesečnih revizija. Drugim rečima, MMF daje sredstva zasnovana na politici uslovljavanja. S tim, što sav taj novac podrazumevano ide uz određene kamate. One su do određenog nivoa jako povoljne (za iznose do otprilike 300 odsto od nacionalne kvote u SDR-ovima), dok se u slučajevima prezaduživanja obračunavaju dodatne kamatne stope.

„Sredstva iz MMF-a se preko specijalnih prava vučenja koriste za podizanje deviznih rezervi i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u državi. Dakle, država nema pravo da novac koji je povukla od MMF-a koristi za privredni rast ili infrastrukturne, investicione projekte, kao što većina ljudi amaterski misli“, kaže Grubišić.

Na pitanje da li će upliv ovolikih sredstava odjednom u globalnu ekonomiju eventualno ostaviti inflatorne posledice, profesor kaže da to, u principu, i ne predstavlja veliki iznos, pogotovu kada se pogleda koliko su zbirno već centralne banke širom sveta u poslednjih godinu i po dana ulile u globalnu ekonomiju.  

„Samo američki FED je ulio prvo 2.000 milijardi dolara, pa sad najverovatnije još 3.500 milijardi dolara, a Evropska centralna banka je odobrila 750 milijardi evra za 19 članica evrozone“, podseća Grubišić.

S druge strane, ovaj potez MMF-a mogao bi da se protumači i sa marketinške strane. Pomoć će biti alocirana svuda po svetu, dok za sam MMF ta suma ne predstavlja značajan gubitak, a na kraju krajeva, i ležarina novca na računima nacionalnih banaka biće naplaćena po uobičajenim stopama.